U Somboru na ceni manji stanovi

Upravo zbog toga se više traže nešto stariji stanovi, pošto je njihovom kupovinom moguće uštedeti i do 10.00-15.000 evra jer se cena kvadrata kreće od 320 do 500 evra. Tako dvosoban stan površine od 60 do 65 kvadratnih metara u zgradi na Selenči, staroj deset i više godina, staje od oko 20.000 do 27.000 evra. Najtraženiji su manji stanovi (jednosobni) do drugog sprata, a najteže je prodati velike stanove zbog troškova, navode u ovdašnjim agencijama. Otežavajuća okolnost za prodavce je i spratnost pa tako stanovi iznad četvrtog sprata zaista teško pronalaze nove vlasnike.

U nekoliko agencija za promet nekretnina ističu da stanove u novogradnji kupuju uglavnom mladi bračni parovi, koji se rukovode računicom po kojoj uštedu prilikom kupovine prosto „pojedu” troškovi zagrevanja ukoliko je stan priključen na gradsku toplanu, dok dobra izolacija i grejanje na gas u novim zgradama dugoročno znatno bolje štede kućni buyet. Upravo zbog toga i kvadrati u novogradnji, čija je cena u proseku oko 650 evra, i dalje realtivno brzo pronalaze put do srca i novčanika onih željnih svog krova nad glavom.

Stanogradnja u Somboru u punom je zamahu i trenutno se u širem centru grada završava nekoliko višespratnica pa, sudeći po tome, krize na tržištu nekretnina u tom gradu nema. Investitori kažu da svaki novi stan ili lokal pre ili kasnije nađe kupca jer se nešto proda još u izgradnji, dok ostatak nađe novog vlasnika kada se zgrada stavi pod krov. Najviše se kupuje na kredit, pošto i banke imaju probleme s plsamanom kapitala, pa su i kamate nešto pristupačnije za one koji nameravaju da tako obezbede sebi krov nad glavom.

Istina, i u tom slučaju prvo „planu” manje stambene jedinice, garsonjere, jednosobni i jednoiposobni stanovi, koji su svojevrsna „hit-roba” i kada su u pitanju starije zgrade, dok su oni veći, s tri i više spavaćih soba, godinama na oglasnim prostorima agencija za promet nekretnina.

Pošto su žitelji ovog grada u prošlosti bili daleko skloniji individualnoj gradnji, oglasne stranice prepune su i porodičnih kuća, koje, što zbog velike kvadrature, što zbog daleko zahtevnijeg održavanja, nemaju takvu prođu na tržištu, iako cena jednog kvadrata onih najbolje očuvanih i uređenih retko prelazi 300 evra. Za prodavce je još poraznija situacija ukoliko je njihova nekretnina u nekom od okolnih sela, gde se za svega nekoliko hiljada evra može pazariti prostrana novija kuća s tradicionalno ogromnim okućnicama namenjenim baštama.

U tom segmentu prometa nekretnina važi ravilo „što manje selo – jeftiniji i kvadrat”, pa se tako u Kupusini ili Telečkoj do kuće može doći za svega 2.000 evra, dok je u većim selima somborskog gradskog područja, Staparu i Kljajićevu moguće ući u posed dobre kuće za još uvek mizernih 5.000 evra, što je 1.000 evra skuplje od onih u Bezdanu, koji je, zbog blizine Dunava i prelepog ambijenta Velikog bačkog kanala koji protiče kroz njega, potencijalna turistička Meka ovog kraja.

M. Miljenović