У Сомбору на цени мањи станови
СОМБОР: Мада спада у војвођанске градова с најмањим просеком зарада, у Сомбору се и гради и продају се станови, а по подацима овдашњих агенција за промет некретнина, највише купопродаја забележено је у новом градском насељу Селенча, где је минимална цена новоизграђеног квадратног метра од 600 до 660 евра.
Управо због тога се више траже нешто старији станови, пошто је њиховом куповином могуће уштедети и до 10.00-15.000 евра јер се цена квадрата креће од 320 до 500 евра. Тако двособан стан површине од 60 до 65 квадратних метара у згради на Селенчи, старој десет и више година, стаје од око 20.000 до 27.000 евра. Најтраженији су мањи станови (једнособни) до другог спрата, а најтеже је продати велике станове због трошкова, наводе у овдашњим агенцијама. Отежавајућа околност за продавце је и спратност па тако станови изнад четвртог спрата заиста тешко проналазе нове власнике.
У неколико агенција за промет некретнина истичу да станове у новоградњи купују углавном млади брачни парови, који се руководе рачуницом по којој уштеду приликом куповине просто „поједу” трошкови загревања уколико је стан прикључен на градску топлану, док добра изолација и грејање на гас у новим зградама дугорочно знатно боље штеде кућни buyеt. Управо због тога и квадрати у новоградњи, чија је цена у просеку око 650 евра, и даље реалтивно брзо проналазе пут до срца и новчаника оних жељних свог крова над главом.
Станоградња у Сомбору у пуном је замаху и тренутно се у ширем центру града завршава неколико вишеспратница па, судећи по томе, кризе на тржишту некретнина у том граду нема. Инвеститори кажу да сваки нови стан или локал пре или касније нађе купца јер се нешто прода још у изградњи, док остатак нађе новог власника када се зграда стави под кров. Највише се купује на кредит, пошто и банке имају проблеме с плсаманом капитала, па су и камате нешто приступачније за оне који намеравају да тако обезбеде себи кров над главом.
Истина, и у том случају прво „плану” мање стамбене јединице, гарсоњере, једнособни и једноипособни станови, који су својеврсна „хит-роба” и када су у питању старије зграде, док су они већи, с три и више спаваћих соба, годинама на огласним просторима агенција за промет некретнина.
Пошто су житељи овог града у прошлости били далеко склонији индивидуалној градњи, огласне странице препуне су и породичних кућа, које, што због велике квадратуре, што због далеко захтевнијег одржавања, немају такву прођу на тржишту, иако цена једног квадрата оних најбоље очуваних и уређених ретко прелази 300 евра. За продавце је још поразнија ситуација уколико је њихова некретнина у неком од околних села, где се за свега неколико хиљада евра може пазарити пространа новија кућа с традиционално огромним окућницама намењеним баштама.
У том сегменту промета некретнина важи равило „што мање село – јефтинији и квадрат”, па се тако у Купусини или Телечкој до куће може доћи за свега 2.000 евра, док је у већим селима сомборског градског подручја, Стапару и Кљајићеву могуће ући у посед добре куће за још увек мизерних 5.000 евра, што је 1.000 евра скупље од оних у Бездану, који је, због близине Дунава и прелепог амбијента Великог бачког канала који протиче кроз њега, потенцијална туристичка Мека овог краја.
М. Миљеновић