U Novom Sadu stanove najviše kupuju IT stručnjaci

Iako Rusi zbog krize u Ukrajini svoje poslove prebacuju u Srbiju, i dobar deo njih se odlučuje na život u glavnom gradu Vojvodine, nisu česte mušterije agenata za nekrentinu. Uglavnom se odlučuju za najam poslovnih prostorija, ali i stanova za život.

Roditelji studenata, građani Republike Srpske i oni koji su ranijih decenija za boljim uslovima života otišli u inostranstvo su jedan dobar deo kupaca stanova. 

Kako saznajemo od Danča Slalova iz “Status nekretnina”, Rusi koji kupuju nekretnine su u većini slučajeva iz takozvane srednje ili radne klase i nema ih mnogo.

- Rusi su i ranije birali Novi Sad za ulaganje, nema nikakve veze rat u Ukrajini s tim. I kod njih je dosta razvijen IT sektor, tako da mogu odavde da rade. Kod nas najviše stanova kupuju IT stručnjaci, koji imaju od 28 do 40 godina. Pored njih, neretko građani iz Republike Srpske kupuju manje stanove. Kada je reč o onima iz država Evropske unije, to su uglavnom naši ljudi koji su neko vreme radili van Srbije, pa su zaradili novac koji žele da ulože u stan ili manju kuću – kaže Slalov i dodaje da uglavnom svi oni plaćaju u kešu.

Od početka rata u Ukrajini u Novom Sadu je registrovano 125 novih firmi iz Rusije, što je skoro 30 odsto više nego tokom cele prošle godine.

Sveukupno, Rusi su osnovali 125 pravnih lica, u odnosu na prošlogodišnjih 37. Prema podacima Agencije za privredne registre, u Novom Sadu je od 24. februara do maja, odnosno za manje od četiri meseca, registrovano 100 preduzetnika iz Ruske Federacije, i to najviše u aprilu. Istovremeno, u glavnom gradu Vojvodine registrovao se jedan preduzetnik čiji je osnivač iz Ukrajine.

Neretko se dešava da državljani Evropske unije koji nemaju apsolutno nikakve veze sa Novim Sadom, po savetu prijatelja, kupe nerketninu, ali se najpre dobro informišu o svemu. Bukiraju smeštaj u nekom hotelu nekoliko nedelja, podrobnije se upoznaju s gradom i tek onda biraju nekretninu. Većina stanove plaća gotovinom i biraju manje nekretnine i kuće van centra grada.

Podaci sa tržišta nekretnina pokazuju da je ono, nakon izazova usled pandemije virusa, ostalo imuno na dešavanja u Ukrajini. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u prvom kvartalu 2022. godine porastao je broj kupoprodajnih ugovora, ali i cena nekretnina. Broj kupoprodajnih ugovora u prvom kvartalu 2022. godine porastao je za 6,7 odsto, u odnosu na isti period 2021. godine, a ukupan obim novčanih sredstava veći je za čak 22 odsto.

Najviše novca u prometu svih vrsta nepokretnosti na nivou Srbije investirano je u stanove. U ovu vrstu nepokretnosti uloženo je 889,5 miliona evra, što predstavlja 57 odsto udela u ukupnom ulaganju u nepokretnosti. U najvećim gradovima u Srbiji stanovi su, iz kreditnih sredstava, najviše plaćani u Nišu (40 odsto), zatim u Novom Sadu (33 odsto), Beogradu (31 odsto) i Kragujevcu (25 odsto). Na osnovu prikupljenih podataka iz kupoprodajnih ugovora, u prvom kvartalu 2022. godine 12 odsto nepokretnosti je plaćeno iz kreditnih sredstava, što je za 4 odsto manje u poređenju sa prvim kvartalom 2021. godine. Iz kredita se najčešće plaćaju stanovi.

Na tržištu nekretnina oseća se da ponuda ne zadovoljava potražnju, koja konstantno raste.

S. Aničić Ilić