U Evropi do izbora kamate po starom

Kada se tako nešto dogodi u centralnoj banci jedne od najjačih ekonomija, posledice se osete daleko. Nisu mimoišle ni Srbiju - javni dug je uvećan 80 miliona evra. Spoljni dugovi Srbije se redovno serivisiraju pa veća kamata donosi i veće troškove, ali neće izazvati potres.

A kakve su šanse da u narednoj godni i evropska referenta stopa počne da raste i kakve bi bile posledice? Na osnovu stope koju odredi Evropska centralna banka formira se prosečna stopa euribor, koju banke obračunavaju na sve kredite koji su odobreni uz promenljivu kamatnu stopu, a tokom celog perioda otplate. Pre sedam godina euribor je bio pet odsto. Od tada je, pod uticajem globalne krize, stalno padao. Već duže ima negativnu stopu, odnosno kreće se oko minus dva odsto. U slučaju skoka euribora, dužnici vezani za evro odmah bi dobili veće kamate, pa samim tim i rate. Ali, izgleda da nemaju razloga da strepe.

– Da bi došlo do rasta referentne kamatne stope, pa time i svega što ona sa sobom nosi, potrebno je da u zemlji ili zemljama gde se to događa postoji politička i privredna stabilnost – kaže dr Aleksandar Vasiljević s Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu. – Evropa još nije izašla iz ekonomske krize. Što se tiče politike, u najvećim i najrazvijenijim zemljama Evropke unije 2017. je izborna godina, tako da će politika, koju će pobednici u tim zemljama voditi, biti poznata tek naredne godine. Zato smatram da će svi koji otplaćuju kredite u evrima moći mirno da spavaju, bar kada je reč o euriboru.

Ako već obični građani mogu da budu mirni, oni koji se nadaju ulaganjima s povećanjem stope FED-a lošije prolaze.

– Veća stopa koju je FED odredio privući će investitore na to tržište jer očekuju veću zaradu – kaže dr Branko Živanović s Beogradske bankarske akademije. – Investitori će biti veoma zainteresovani za obveznice SAD. Naše hartije tog tipa su tražene jer se na njima ostvaruje dobar prinos. Međutim, da bismo zadržali investitore, morali bismo da povećamo domaću referentu stopu. To, naravno, uvek ima posledice na kurs. Zato ostaje da vidimo šta će naši nadležni odlučiti u tom pogledu.

Srbija će morati da se navikne na tu novinu jer iz SAD stižu najave da će se se stopa FED-a podizati i u 2017. godini,  i to ne samo jednom.

D. Vujošević

Najveći deo javnog duga u evrima

U našoj zemlji je trećina javnog duga u dolarima, a najveći deo tih obaveza je u evrima. Zato bi nadležne skok euribora mnogo više i zabrinuo i doneo veće troškove nego nedavna odluka FED-a. Ta činjenica mogla bi zabrinuti i građane koji otplaćuju kredite vezane za evro. Njih je u Srbiji najviše, ako se izuzmu stambeni zajmovi vezani za švajcarske fanke.