У Европи до избора камате по старом

Када се тако нешто догоди у централној банци једне од најјачих економија, последице се осете далеко. Нису мимоишле ни Србију - јавни дуг је увећан 80 милиона евра. Спољни дугови Србије се редовно серивисирају па већа камата доноси и веће трошкове, али неће изазвати потрес.

А какве су шансе да у наредној годни и европска референта стопа почне да расте и какве би биле последице? На основу стопе коју одреди Европска централна банка формира се просечна стопа еурибор, коју банке обрачунавају на све кредите који су одобрени уз променљиву каматну стопу, а током целог периода отплате. Пре седам година еурибор је био пет одсто. Од тада је, под утицајем глобалне кризе, стално падао. Већ дуже има негативну стопу, односно креће се око минус два одсто. У случају скока еурибора, дужници везани за евро одмах би добили веће камате, па самим тим и рате. Али, изгледа да немају разлога да стрепе.

– Да би дошло до раста референтне каматне стопе, па тиме и свега што она са собом носи, потребно је да у земљи или земљама где се то догађа постоји политичка и привредна стабилност – каже др Александар Васиљевић с Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду. – Европа још није изашла из економске кризе. Што се тиче политике, у највећим и најразвијенијим земљама Европке уније 2017. је изборна година, тако да ће политика, коју ће победници у тим земљама водити, бити позната тек наредне године. Зато сматрам да ће сви који отплаћују кредите у еврима моћи мирно да спавају, бар када је реч о еурибору.

Ако већ обични грађани могу да буду мирни, они који се надају улагањима с повећањем стопе ФЕД-а лошије пролазе.

– Већа стопа коју је ФЕД одредио привући ће инвеститоре на то тржиште јер очекују већу зараду – каже др Бранко Живановић с Београдске банкарске академије. – Инвеститори ће бити веома заинтересовани за обвезнице САД. Наше хартије тог типа су тражене јер се на њима остварује добар принос. Међутим, да бисмо задржали инвеститоре, морали бисмо да повећамо домаћу референту стопу. То, наравно, увек има последице на курс. Зато остаје да видимо шта ће наши надлежни одлучити у том погледу.

Србија ће морати да се навикне на ту новину јер из САД стижу најаве да ће се се стопа ФЕД-а подизати и у 2017. години,  и то не само једном.

Д. Вујошевић

Највећи део јавног дуга у еврима

У нашој земљи је трећина јавног дуга у доларима, а највећи део тих обавеза је у еврима. Зато би надлежне скок еурибора много више и забринуо и донео веће трошкове него недавна одлука ФЕД-а. Та чињеница могла би забринути и грађане који отплаћују кредите везане за евро. Њих је у Србији највише, ако се изузму стамбени зајмови везани за швајцарске фанке.