Šverceri retko završe u zatvoru

promet akcizne robe – kafe, duvana, nafte, alkohola. Privrednici koji se teško bore s nelojalnom konkurencijom od nadležnih očekuju još bolje rezultate.

Siva ekonomija ne sme da bude socijalni program države niti da služi za bogaćenje pojedinaca. Bilo da rade na malo ili veliko, šverceri se moraju sankcionisati, poručuju upućeni. A u tom obračunu čak ni dobri propisi ne pomažu ako ne postoje jake inspekcijske službe.

– Nažalost, prosek godina inspektora je više od 55, polovina inspekcija nema dovoljan broj ljudi, ti ljudi nisu dovoljno plaćeni, potrebne su im dodatne obuke, da se uspostavi taj elektronski sistem između njih, da razmenjuju informacije – kaže Ivan Radak iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj. – Ono što se sada dešava nažalost je samo gašenje pojedinačnih požara.

Inspekcije treba da budu efikasnije i u identifikovanju onih koji čine zloupotrebe.

– Ograničeni resursi inspekcije u većini slučajeva troše se na proveravanje onih koji poštuju zakon, što ima za efekat i značajne dodatne nepotrebne troškove za poslovanje tih kompanija, a s druge strane, manje resursa za kontrolu rizičnih slučajeva – kaže predsednik Američke privredne komore Zoran Petrović.

Pijace su najočigledniji primer da se švercerima neretko gleda kroz prste. To je loša poruka, iako nije sporno da politička volja za suzbijanje nelegalnih tokova postoji, saglasni su privrednici koji legalno posluju. Predstavnici duvanske industrije ističu da poslednju godinu osećaju pozitivne pomake koje je napravila država, ali i da ključni problem stoji u sudskoj praksi.

– Od otprilike 600 krivičnih prijava koje je MUP podneo prošle godine, samo 50 je dobilo sudski epilog u smislu osuđujuće presude, a od tih 50 nijedna nije bila sa zatvorskom kaznom za rezani duvan i samo jedna sa zatvorskom kaznom, ali za švercovanje cigareta – rekao je Goran Pekez iz firme „Japan tobako internešenel”.

E. Dn.

Alkohol, kafane i posledice

Alkohol koji teče nelegalnim kanalima najviše završava u ugostiteljskim objektima, a jeftino može da bude i skupo, poručuju iz prehrambene industrije.

– Država Srbija nema evidenciju o tome koliko se para godišnje potroši na lečenje ljudi koji su otrovani alkoholom, nažalost, opet mi imamo uvid u to tek kad neko izgubi život, tek tad država ukapira da se nešto dešava – ističe Predrag Amidžić iz kompanije „Pernod Ricard Serbia”.