Sve više penzionera ponovo ide na posao
NOVI SAD: Odlazak u penziju trebalo bi da znači da je iza penzionera dug radni staž, posle kojeg može da se opusti i odmori. Međutim, neretko to nije tako i za mnoge koji se penzionišu počinje velika borba da sastave kraj s krajem jer s mesečnim primanjima koje im stižu za rad koji je iza njih to nisu u mogućnosti.
To je, bez sumnje, i razlog što mnogi penzioneri, umesto da odu na zasluženi odmor - odlaze na radno mesto. Koliko ih tako dopunjava kućni budžet teško je reći, ali se procenjuje da ih je više od 30.000.
- Preciznih podataka o tome koliko penzionera radi nema, ali je izvesno da ih je mnogo i sigurno više od broja o kojem se govori - kaže predsednik Sindikata penzionera UGS “Nezavisnost” Miloš Grabundžija. - Mnogi od njih rade prosto iz nužde jer s primanjima koje imaju ne mogu da prežive. Naime, u Srbiji ima oko 1.685.000 penzionera, od kojih više od 1.000.000 ima primanja ispod prosečne penzije, koja iznosi 29.378 dinara. Među penzionerima čije su penzije ispod proseka ima čak oko 360.000 penzionera čije su penziju niže od garantovane, koja iznosi 15.113 dinara i te brojke govore same po sebi.
On ukazuje i da se ne zna precizno da li se na posao posle odlaska u penziju češće odlučuju penzionerke ili penzioneri, ali da, prema zvaničnim podacima, prednjače žene.
- Mnogi rade kao portiri, u skladištima, građevini, sve je više i onih koji odlaze u nadnicu, rade na njivama, veliki broj žena radi u trgovinama... i uglavnom su plaćeni manje od onih koji te iste poslove rade u redovnom radnom odnosu. Pored onih koji su angažovani po ugovoru o delu, mnogi penzioneri rade neprijavljeni - “na crno”. Na takvu vrstu radnog angažmana odlučuju se, pre svega, oni koji imaju male penzije. Ima i dosta onih koji imaju praznina u stažu i prinuđeni su da rade dok ne steknu neki uslov da odu u penziju - kaže Grabundžija, dodajući da će penzionera koji rade posle dolaska u penziju biti i više jer su proteklih nekoliko godina umanjivane plate, što će uticati i na visinu penzija.
- Najveći broj penzionera koji se radno angažuju čini to iz nužde, zbog malih penzija - kaže Miloš Grabundžija. - Ipak, ima i penzionera čije su penzije daleko više od proseka i premašuju iznose od 100.000 dinara, a neretko i oni, iako sigurno za njihov radni angažman dopuna kućnih budžeta nije presudna, rade i nakon odlaska u penziju.
Po njegovim rečima, penzionerima koji rade uz ugovor o delu, tokom radnog angažmana uplaćuju se odgovarajući porezi i doprinosi, a nakon godinu dana može se zatražiti novi obračun penzije i ona se može povećati. Uz ugovor o delu, često se angažuju penzioneri za rad u državnim institucijama, a oni koji rade na “crno” na takvu mogućnost ne mogu da računaju.
Po rečima predsednika Saveza samostalnioh sindikata Gorana Milića, penzioneri mogu da rade i posle odlska u penziju, uz poštovanje nekoliko uslova - plaćanja odgovarajućih poreza i doprinosa. On ukazuje da se na rad po odlasku u penziju odlučuju uglavnom oni koji imaju mala primanja, ali i da ima onih koji to čine iz drugih razloga.
- Da bi neko mogao da počne da radi, mora imati najmanje 15 godina, ali nije propisana gornja granica, što znači da starosni penzioner može da zasnuje radni odnos ili osnuje samostalnu delatnost i da mu se, pri tom, ne obustavlja penzija - kaže Milić. - Na radni angažman posle odlaska u penziju penzioneri se odlučuju iz različitih razloga, a zato ih i angažuju poslodavci - dopuna kućnih budžeta, iskustvo, radna snaga. Tako mnogi penzioneri nastavljaju da rade, poput advokata, vlasnika samostalnih radnji, ali i pripadnika vojske i policije koji u penziju odlaze relativno mladi. Nažalost, druga strana medalje govori drugu priču - zbog izuzetno malih penzija, koje nisu dovoljne za iole pristojan život, mnogi penzioneri prinuđeni su da traže posao i zaista je poražavajuće da oni od penzije, koju su ostvarili radeći više decenija i uplaćujući novac u odgovarajući fond, ne mogu da žive.
D. Mlađenović