Sudski sporovi protiv države između moralnog prava i apsurda

poručio je u ekspozeu da je jedan od prioriteta nove vlade i privatizacija banja da bi se od njih brzo napravila profitabilna preduzeća. Osvrnuvši se na sudske sporove koje je Fond PIO pokrenuo protiv države, on je istakao da je takvo ponašanje Fonda nedopustivo.

– Fond PIO dobija veliki deo novca iz državnog budžeta da bi isplatio penzije, što je poklon države, a sada tuži državu, nastojeći da dokaže da ima vlasnički udeo u banjama – što je nedopustivo – istakao je Vučić.

On je naglasio da neće čuvati banje za „13 članova sindikata, a da od njih ne mogu da se naprave profitabilna preduzeća, brzo i na najefikasniji način”. Kao primer, naveo je Kuršumlijsku banju, tvrdeći da bi, kada bi se ona aktivirala, posao moglo dobiti između 200 i 300 ljudi, što bi u Kuršumiliji stopu nezaposlenosti smanjilo deset odsto.

– Kada je reč o banjama, ići će se u javno-privatna partnerstva, a tamo gde je to razumno, država će izaći iz vlasništva i daće ih privatnom vlasniku – najavio je Vučić.

Privatizaciji srpskih banja priča je koja traje već nekoliko godina. Bivši ministar privrede Željko Sertić najavio je će do kraja ove godine uslediti privatizacija banja i specijalnih bolnica i da je država već spremila javni poziv za privatizaciju njih 14. On je istakao da je 2015. godine privatizacija obustavljena, pre svega zbog sudskih sporova oko vlasništva koje država vodi s Fondom PIO, i tvrdio da Ministarstvo privrede radi na rešavanju problema sudskih sporova, koji su, kako je tada rekao, možda pravno ispravni, ali životno suludi, budući da gotovo polovinu novca od kojih Fond isplaćuje penzije i socijalna davanja daje država. Drugim rečima, država je došla u apsurdnu situaciju da je neko koga dotira tuži da bi dokazao pravo vlasništva.

Pred kraj prošle godine privatizacioni savetnik trebalo je da za Vladu Srbije sačini predlog za specijalne bolnice i banje i najbolji model za promenu vlasništva, iz kojeg je trebalo da bude poznato i šta se tačno investitorima nudi, ali i koja je cena ispod koje se banje na tržištu ne smeju ponuditi. Konsultantska kuća kojoj je Ministarstvo privrede poverilo taj zadatak trebalo je da napravi procenu u specijalnim bolnicama Bujanovac, banja Koviljača, Niška banja, Zlabitor, Sokobanja, Ribarska banja u Kruševcu, „Merkur” u Vrnjačkoj banji, „Gejzir” u Sijarinskoj banji, Institutu za lečenje i rehabilitaciju u Niškoj banji i „Termalu” u Vrdniku. Procenjivano je da je u tim lečilištima zaposleno oko 2.400 radnika, a da bi, kroz dobru privatizaciju, posao moglo naći i nekoliko puta više zaposlenih.

Iz Fondu PIO za „Dnevnik” objašnjavaju da su još 2006. i 2007. godine pokrenuli 28 sporova za potvrđivanje vlasništva nad objektima specijalnih bolnica u banjsko-klimatskim lečilištima. Do početka ove godine, pravosnažnim sudskim odlukama potvrđeno je vlasništvo Fonda PIO nad 13 objekata specijalnih bolnica, u dva slučaja je pravo svojine osporeno – za Čanj u Crnoj Gori i Specijalnu bolnicu „Agnes” u Mataruškoj banji, dok je preostalih 13 sporova za utvrđivanje vlasništva Fonda i dalje u toku.

Pravo svojine Fondu potvrđeno je na objektima specijalnih bolnica „Čigota” na Zlatiboru, „Novi Pazar” u Novom Pazaru, „Ivanjica” u Ivanjici, „Zlatar” u Novoj Varoši, „Merkur” u Vrnjačkoj banji, „Žubor” u Kuršumlijskoj banji, „Terme Radon” 1, 2 i 3 u Niškoj banji, „Sokobanja” i „Ozren” u Sokobanji, „Rusanda” u Melencima, „Banja Koviljača” u Loznici, „Gamzidarska banja” u Zaječaru i hotelu „Zdravljak” u Sokobanji.

Kako nam je rečeno u Fondu PIO, u toku je 11 sudskih sporovova radi potvrđivanja prava svojine i vlasništva – za Ribarsku banju, „Gejzir” u Sijerinskoj banji, Vranjsku banju, Gamzigradsku banju u Zaječaru, Jošaničku banju, Bujanovačku banju u Bujanovcu, „Selters” u Mladenovu”, „Dr Miroslav Zotović” u Beogradu, banju „Junaković” u Apatinu, banju Kanjiža, Bukovačku banju u Aranđelovcu, „Dr Dobrivoje Gnjatović” u Slankamenu i HTP „Banja Koviljača” u Loznici.

Na pitanje da li bi povratkom imovine Fond PIO postao bogatiji,  odnosno da li bi mogućnost da raspolaže sopstvenom imovinom na ekonomskim osnovama značila i manje novca iz budžeta Srbije za potrebe penzionera u Srbiji, u Fondu PIO odgovaraju da je na nivou više ministarstava i institucija, koji su direktno zainteresovani za rad banja, formirana radna grupa koju čine stručnjaci različitih profila, čiji je zadatak da sagledaju sve aspekte rade tih zdravstvenih ustanova i projektuju njihov dalji razvoj, koji će svakako biti u interesu korisnika i osiguranika, odnosno radnika, a u cilju rehabilitacije i prevencije invalidnosti, zbog čega su ti objekti sazidani i osnovani.

LJ. Malešević

Penzije se dotiraju iz budžeta, banje propadaju

Nesporno je da su penzije u Srbiji redovne i da više od trećine novca za isplatu svakog meseca dolazi iz republičke, ali i da su mnoge banje danas prazne, razrušene i zarasle u korov, čekajući da se konačno utvrdi čije su vlasništvo i da li država može da ih privatizuje ili ne. Pokušaj države da ih privatizuje je obustavljen, ali je početkom ove godine najvljeno da će one ipak dobiti nove vlasnike da bi postale profitabilne. Za banje je godinama zaintresovana naša dijaspora, odnosno bogatiji Srbi iz rasejanja, a kao potencijalni kupci navođeni su i pojedini srpski tajkuni.