Strah radnika velik jer je radnih mesta malo

svaki ponuđeni posao prihvati, ali to, naravno, ne znači da su zaposleni zadovoljni poslom koji obavljaju. Bez obzira da li se radi u državnim službi, javnim preduzećima, velikim kompanijaama, ili malim firmama, rukovodećim mestima, ili samo kao deo sistema, sigurno je, ima nezadovoljnih, ali se o tome malo govori, ili se govori tiho.

Razlog je prilično jednostavan - radno mesto je nesigurno, a ako se neko buni, lako će biti zamenjen. Zbog toga mnogi nezadovoljni radnici ćute, rade i duže i za manje novca, neretko mesecima čekaju na isplatu zarade, ali rade, jer trentno ne vide bolju opciju pošto svaki mesec treba pregurati. Veliko je pitanje kakve rezultate postiže zaposleni koji svako jutro pri odlasku na posao razmišlja samo da ga što pre odradi i koliki je nivo njegovog stresa što osam sati dnevno provede na radnom mestu kojim nije zadovoljan, na kojem ima probleme, nije adekvatno plaćen, gde njegov rad nije dovoljno vrednovan, gde radna atmosfera nije stimulišuća... i da li, uz sve to, daje makismalan doprinos na radnom mestu koji obavlja. 

Naravno, mnogi nezadovoljni radnici rado bi nešto rekli, i to ne samo u užem krugu poznanika, požalili se na situaciju, primanja, radnu atmosferu, ono što im se dešava na poslu ili bi, možda, pohvalili poslodavca, ukazali na koji način stimulišu i motivišu zaposlene. Odnedavno je tako nešto moguće, zahvaljujući projektu “Ogledalo firme”, gde se na jednom mestu potpuno anonimno može ostaviti komentar o radnom mestu - od zarade do atmosfere. Zahvaljujći tome, oni koji planiraju da potraže posao u nekoj firmi, mogu da dobiju realnu sliku o uslovima rada u njoj i pre razgovora ili eventualnog slanja biografije. S druge strane, inforamcije koje se tu mogu naći poslodavcima mogu da posluže kao putokaz za unapređenje poslovanja jer i oni dobijaju realnu sliku kako ih njihovi zaposleni vide.

Dosadašnja iskustva pokazala su da zaposleni rado, doduše anonimno, ostavljaju komentare jer svaki dvadeseti korisnik to učini i napiše visinu primanja, a ostavljaju ih i zaposleni u malim, ali i velikim firmama. Ovo je možda jedan mali korak u pokušaju da se pokaže kako ko vidi svoje radno mesto, čime je zadovoljan, a čime ne, a ideja je da se na taj način poboljša stanje u firmama koje posluju u Srbiji, gde slobodno se može reći, nije sjajna situacija. Ipak, poznato je da se dobar glas daleko čuje, a loš još dalje i ne treba zanemariti činjenicu da je, pro traženju posla, ali i poklanjanja poverenja određenim proizvodima, važan  utisak o onima koji rade i mestima na kojim se radi.

Dobar radnik, bez obzira na nivo stručnsoti svakome je potreban i nije ga lako naći, a to je najvidljivije u oblasti IT industrije, Naime, nezaposlenih a stručnih za obavljanje tih poslova gotovo da nema, u tom sektoru plate su više od prosečnih i isplaćuju se na vreme, mogućnost napredovanja izuzetna, dobrog programera svi će se truditi da zadrže jer ih nema, a bez njih nema ni posla.

D. Mlađenović

Važno i obrazovanje

Iako se može činiti neverovatnim, ima i onih koji, bez obzira na zaradu, koja neretko odskače od minimalne ili čak prosečne, nisu spremni da ostanu na radnom mestu na kojom nisu zadovoljni, koje ih ne ispunjava, ne dozvoljava da se iskažu... Na takav korak, sigurno je, lakše se odlučuju zaposleni s višim stepenom obrazovanja jer imaju i veću mogućnost izbora. S druge strane su zaposleni, koji nemaju odgovrajuće znanja ili veštine, ili su, zbog neuspelih privatizacija, uprkos iskustvu, znanju i veštinama stečneim dugogodišnjim radom, ostali bez posla. Oni nisu u poziciji da budu glasni i odbiju posao, naprotiv, prihvate ga i ne komentarišu kako im je.