Stečaj u AD Aleksa Šantić: Kud tajkuni prođu tu malo šta raste
Privredni sud u Somboru otvorio je stečaj nad AD “Aleksa Šantić” iz istoimenog naselja, zbog trajne nesposobnosti plaćanja, a za stečajnog upravnika imenovana je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.
Prvo poverilačko ročište zakazano je za 28. april u Privrednom sudu u Somboru, a ispitno ročište za 29. maj u 9 časova.
Računi AD “Alekse Šantića”, prema obrazloženju rešenja o stečaju, blokirani su 10. januara ove godine jer je imao 435 dana zastoja na iznosu od 470,5 miliona dinara.
Prema planu koje je nakon prodaje dela imovine “Feraru” napravilo rukovodstvo kombinata ono bi moglo da nastavi sa radom samo ako se pronađu obrtna sredstva, napravi socijalni program i dugoročni program zakupa 3.000 hektara državnog zemljišta.
Muke poznatog poljoprivrednog kombinata, osnovanog još 1946. godine, počinju nakon donošenja Zakona o privatizaciji 2001. godine.
Godinu dana kasnije kreće u postupak privatizacije koji je trajao skoro pet godina, a pratile su ga broje promene propisa i promena metoda prodaje, tako je umesto javnog tendera kako je prvobitno bilo predviđeno, preduzeće u toku 2006. godine, počelo da se priprema za aukcijsku prodaju.
Na aukciji održanoj u Novoj Sadu, 20.septembra 2007. godine, kupila ga je Višnja Jerković iz Novog Sada, ćerka Mileta Jerkovića, tajkuna koji je “usrećio” mnoga preduzeća koja je kupio po Vojvodini i Srbiji.
Ona je 2. oktobra iste godine sa Agencijom za privatizaciju zaključila ugovor o prodaji društvenog kapitala ovog preduzeća metodom javne aukcije. Na ovaj način je kupila 70 odsto kapitala preduzeća i samim tim toliki procenat je prešao u privatno vlasništvo kupca, dok je preostalih 30 odsto kapitala preneto zaposlenima i penzionerima “Alekse Šantića” bez naknade. Preduzeće dobija i novu pravnu formu, pa i menja poslovno ime u AD “Aleksa Šantić”.
Posle dve godine, 9. februara 2009. godine, Agencija za privatizaciju raskida ugovor sa Višnjom Jerković zbog neispunjenih ugovornih obaveza i neplaćanja druge rate kupoprodajne cene, a u skladu sa tim Akcijski fond Srbije 5. marta iste godine imenuje privremenog zastupnika kapitala poljoprivrednog društva.
Zbog gašenja Akcijskog fonda tokom 2010. godine, tih 70 odsto kapitala ovog kombinata preneto je u portfelj Agencije za privatizaciju, kao pravnom sledbeniku onda.
Ubrzo, 11.maja 2010. godine, Agencije za privatizaciju pokreće postupak restruktuiranja “Alekse Šantića”, a 24. 10. 2014. godine određuje i model i metodu njegove privatizacije.
Određen je kombinovani model privatizacije i to tako što bi se postupak privatizacije ovog kombinata sproveo modelom prodaje imovine, modelom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem, a u slučaju uspešno sprovedenog prvog dela privatizacije sproveo bi se model prodaje kapitala metodom prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem i određivanjem mera za pripremu i rasterećenje uslovnim otpisom duga.
Posle donošenja Zakona o privatizaciji 2014. godine, 20. aprila 2015. godine izvršena je prodaja dela imovine “Alekse Šantića” privrednom društvu “ Agriser” doo Beograd za cenu od 7.950.000 evra.
Naime, imovina preduzeća “Aleksa Šantić”, koju čini poljoprivredno zemljište sa pratećim objektima, prodata je na javnom nademetanju “Agriseru” iz Beograda iza kojeg stoji “Ferero”, koji se obavezao da će zasaditi lešnike na oko 700 hektara, sklopiti ugovor sa koperantima i zaposliti 50 radnika. Obavezao se da će investirati još oko 6,6 miliona evra.
Od novca dobijenog od ove prodaje, prema Planu prodaje, kombinat je trebao da namiri hipotekarne poverioce.
LJ. Malešević