Srpski pčelari svoj med uzimaju u svoje ruke

pčelarskih organizacija Srbije. Ta organizacija će za dve nedelje doneti konačnu odluku, a po rečima predsednika SPOS-a Rodoljuba Živadinovića, osim Srbobrana, i najužem izboru su Rača, Ćuprija, Surdulica i Mali Zvornik.

– Sve te opštine nude infrastrukturu i od 195.000 do 242.000 evra direktne pomoći za gradnju fabrike meda, koja je, pp predračunima, vredna oko 650.000 evra – objasnio je Živadinović. – Ukoliko sve bude išlo po planu, izgradnja te fabrike mogla bi početi već početkom naredne godine. Taj pogon će, zapravo, biti sabirni centar za izvoz meda svih pčelara Srbije, ali i za pakovanje u mala pakovanja za srpske i inostrane lance trgovina. Biće to i mesto za nova zapošljavanja.

Inače, projekat pogona za otkup i pakovanje meda napravljen je još pre pet godina. Kada je pre dve godine ponovo došlo do nerazumevanja oko otkupa meda, SPOS je odlučio da krene s intenzivnijim priprema i traži način da svoje ideje sprovede u praksu da bi proizvođači meda mogli samostalno da pakuju i plasiraju med na domaćem i svetskom tržištu. Tim pre što bi im zajednički pogon za pakovanje i plasman omogućio da ne zavise od otkupljivača koji često nude veoma male cene. Zbog toga su pčelari primorani na to da med prodaju jeftino, a onda ga otkupljivači po ceni nekoliko puta većoj prodaju na inostrana tržišta. Ove godine pojedini otkupljivači kilogram meda od suncokreta pčelarima plaćaju samo 1,5 evro, mada je realna cena 2,1 evra. Taj isti med otkupljivači će prodati za najmanje pet evra kilogram pa će tako dvostruko zaraditi na pčelarskoj muci.

Na narednom sastanku pčelara treba da bude doneta konačna odluka o lokaciji na kojoj će se graditi zajednička fabrika meda. Već sada je izvesno da se neće ići na adaptaciju ili prepravljanje postojećih objekata u tih pet opština, već će se sagraditi potpuno nov pogon koji će biti u vlansištvu SPOS-a, odnosno samih pčelara. Ukoliko bi se zamisao pčelara ostvarila i oni zaista naprave fabriku meda, od nje bi već od 2018. godine videli korist i zaradu. 

Živadinović objašnjava da je ideja da novi pogon radi bez profita, odnosno da se profit ulaže u unapređenje fabrike, u mašine, vozila i druge potrepštine. On ističe da postoje dva modela saradnje pčelara. Po prvom, proizvođač meda bi davao med na čuvanje, s njim bi bio potpisan takav ugovor i novac bi dobijao kada se med proda. Drugi model podrazumeva da počelar preda med, potpiše ugovor i definiše rok, a onda od neke preliminarne cene koju ugovara svakog meseca dobija jednu dvanaestinu, što je neka vrsta plate. No, ako se ugovori jedna cena, a med proda po višoj, proizvođači bi dobijali tu razliku. Postoji i mogućnost da ta fabrika radi po principu klasičnog otkupa, koji podrazumeva da se za predat med odmah isplaćuje novac.

LJ. Malešević

Predračunska vrednost 650.000 evra

Pošto predračunska vrednost za izgradnju i opremanje fabrike meda iznosi oko 650.000 evra, deo novca bi SPOS morao da dobije od lokalne samouprave, a ostatak bi se nabavljao kroz pojedinične donacije članova udruženja, ali i uz pomoć kredita. Projekat predviđa preradu i pakovanje meda u rinfuzi – u metalnim buradima za izvoz, med pakovan u SPOS-ovoj tegli od kilogram i med u hotelskim pakovanjima od 25 grama.