Srbiji nedostaju domaći ulagači
Srbija je lane imala rekordne direktne strane grinfild investicije od 5,8 milijardi dolara. Reč je o 107 projekta, što je 38 više nego u 2014. godini.
Podaci britanskog lista „Fajnenšel tajms” navode da je Srbija lane privukla više grinfild investicija nego bilo koja druga zemlja u svetu u odnosu na svoj bruto domaći proizvod, kao i da obim stranih investicija kontinuirano raste od 2015. godine, posebno u proizvodnom sektoru.
Strani investitori najviše ulažu u prerađivačku industriju – 924,8 miliona evra, saobraćaj i skladištenje – 660,1 miliona, slede finansijske delatnosti, građevinarstvo i rudarstvo.
Automobilske komponente, hrana i duvan, tekstil i nekretnine su vodeći sektori u privlačenjeu SDI-ja i u njima je zajedno završilo 54 odsto ukupnih investicionih projekata u prošloj godini. U prvoj polovini ove godine priliv stranih direktnih investicija je 30 odsto veći nego u istom periodu lane i dostigao je 1,93 milijardu evra. Časopis „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) iznosi podatke da su strane direktne investicije u prvoj polovini godine čak veće od domaćih, državnih i privatnih zajedno.
Po oceni ekonomiste Stojana Stamenkovića, upravo taj podatak ukazuje na to da domaćih investicija nema, što, kako kaže, nije dobro.
– To znači da su domaće investicije nedovoljne – ocenio je Stamenković. – Idealan odnos bi bio da strane direktne investicije čine trećinu ukupnih investicija, a da ostatak dolazi iz domaće štednje. Uz to, postavlja se i pitanje struktura tih stranih direktnih investicija s obzirom na to da imamo pad industrijske proizvodnje s jedne strane, a s druge, veliki udeo građevinarstva u bruto dodatoj vrednosti. Pitanje je u šta se ulaže, koji je kvalitet tih investicija.
S njegovom ocenom o nedovoljnom ulaganju domaće privrede slaže se i ekonomista Ivan Nikolić, objašnjavajući da strane direktne investicije ulaze u sektor s nižom dodatom vrednošću i da to ne reševa problem s privrednim rastom.
Po mišljenju ekonomiste Ljubodraga Savića, dolazk stranih direktnih investicija nije za potcenjivanje, ali ne treba se oslanjati samo na njih i verovati da će one, kakve su sada, dovesti do većeg privrednog rasta.
Ministar finansija Siniša Mali odgovara da i domaće investicije rastu kao i strane.
– Mi smo zbog teške ekonomske situacije pre 2014. bili malo zatvoreniji, nismo bili atraktivni za direktne strane investicije, a one privlače više medijske pažnje – objasnio je ministar Mali. – Tu su i domaće investicije i država podstiče njihov rast na dva načina: to je dobra poreska politika i dalje smanjenje opterećenja na zarade.
Najviše iz Francuske
Po podacima NBS-a, najviše stranih direktnih investicija lane je došlo iz Francuske – 710,7 miliona evra, Hongkonga – 434,6 miliona, Holandije – 317,5 miliona, Nemačke – 263,7 miliona i Rusije – 237,3 miliona evra. Lane su, takođe, započete i po vrednosti najznačajnije investicije – „Vansi”, „Ziđing majning”, nemačka kompanija za proizvodnju auto-delova „ZF Friedrićshafen” u Pančevu i kineska za proizvodnju pneumatika „Linglong International Europe” u Zrenjaninu.
Podsetio je na to da je lane smanjeno opterećenje na zarade, kao i da će se to nastaviti i naredne godine. Pre samo dve godine opterećenje na zarade bilo je 63 odsto, a sada je 62, a ukoliko se potvrdi dogovor s MMF-om, naredne godine biće 61 odsto.
– Polako smanjujemo opterećenje na zarade. S povoljnim kreditima i okruženjem podstiče se i privatni sektor da investira – istakao je Mali.
LJ. Malešević
