Srbija se približava broju od 10 miliona turističkih noćenja

Na otvaranju konferencije "Turizam Srbije - Partnerstvo za bolju budućnost" u organizaciji kompanije "Adria Media group", Ljajić je rekao da Srbija u naredne dve do tri godine treba da razvije još pet top destinacija, pored Beograda, Novog Sada, Kopaonika, Zlatibora i Vrnjačke Banje, a koje bi dodatno doprinele rastu turističkog prometa.



Tu, kaže, misli na Palić, Donje Podunavlje, Divčibare, Niš i Sokobanju.



Naglasio je da Srbija mora da prati globalne trendove u turizmu i primenjuje nove tehnologije, budući da je turizam pionir u tome, jer se više od polovine rezervacija obavlja preko interneta.



Naveo je da je 63 odsto svih stranih turista kažu da su za Srbiju kao destinaciju saznali preko interneta, a 73 odsto njih rerezervisali su smeštaj putem bukinga.



Procena je, kaže Ljajić, da će 2025. čak 68 odsto putnika na svetu biti "digitalni putnici" koji će svojim putovanjem upravljati mobilnim telefonom.



Srbija svoju šansu za razvoj turizma, kako je rekao ministar, treba da traži i u novim trendovima i u praćenju potreba savremenog turiste, koji sve češće ide na kraće odmore u manje gradske sredine koje još nisu tako popularne destinacije, a koje su na međunarodnom tržištu prestigle putovanja na more, odnosno odmore na plažama.



Kaže i da Srbija ne treba da "izmišlja toplu vodu" nego da svoju strategiju u privlačenju turista dalje razvija na kulturno-istorijskom nasleđu, gostoprimstvu i gastronomiji, što su tri ključna utiska koja navode strani turisti koji dolaze u našu zmelju.



"Ranije su porodična putovanja bila dominatna, i danas su, ali manje dominantna u odnosu na solo putovanja kojih ima sve više. Perosnalizovani pristup prema svakom turistu je velika novina. Svaki putnik je za sebe i ima svoje potrebe i zahteve", rekao je Ljajić.



Zdrava i organska hrana je, dodaje, nešto novo što turista traži, kao i kontakt sa lokalnom zajednicom i upoznavanje sa njenim identitetom.



Naveo je da su istraživanja i Svetske turističke organizacije i Evropske turističke komisije pokazala da 75 odsto ispitanika navodi pet motiva koji su ključni za dolazak na neku destinaciju, pa tako 29 odsto njih kaže da su to pirorodne lepote i atrakcije, 15 odsto gastronomija i 13 odsto gradovi.



Ljajić je dodao da devet odsto ispitanika navodi upoznavanje sa identitetom određene zajednice, a devet odsto autentično iskustvo i posebnosti određene desticinacije.



Prošle godine je u svetu putovalo 1,4 milijardu ljudi, što je pet odsto više nego u prethodnoj godini, ali Ljajić kaže da je to ipak manje nego 2017. kada je zabeležen rast od sedam odsto.



"Projekcije za ovu godinu nisu tako optimistične kao što su bile pre nekoliko godina, jer se očekuje rast na evropskom i globalnom nivou od tri do četiri odsto", kaže Ljajić.



Navodi da na to usporavanje utiču geopolitičke prilike, protekcionističke mere koje pojedine zemlje pirmenjuju prema drugim zemljama, Bregzit i kriza u evrozoni.



Ipak navodi da su predviđanja za narednu godinu da će rast turizma biti održiv i da će oko 1,6 milijardi ljudi putovati svetom, od čega će 1,4 milijardi putovati u okviru svog regiona, a 400 miliona ljudi na različite destinacije šitom sveta.



Uprkos teškim geopolitičkim, ekonomskim i trgovinskim uslovima, Ljajić kaže da su destinacije danas daleko dostupnije nego ranije, s ozbirom na vizne olakšice, direktne avioletove, lokost kompanije kojih je sve više i veliki tehnološki razvoj.



Naveo je da je 1980. čak 75 odsto svetskog stanovništa moralo da ima vizu za putovanje u neku zemlju, a danas je ona potrebna za 53 odsto svetske populacije, te da je i u tom smislu učinjen napredak.



Aviosaobraćaj je, kaže Laljić, danas zauzeo potpuni primat u odnosu na sve druge vrste saobraćaja i čini 58 odsto u ukupnom tržištu saobraćaja, dok je 2000. iznosio 46 odsto.



U tom period je, navodi Ljajić, drumski saobraćaj "pao" za 10 odsto, sa 49 na 39 odsto.



"Ova razlika će se dodatno povećavati u korist aviosaobraćaja", rekao je Ljajić.