Srbija i dalje školuje mlade za nepostojeća zanimanja
Procenjuje se da u Srbiji svake godine ostane između 20.000 i 30.000 upražnjenih radnih mesta jer za njih nema kvalifikovanih ljudi, a da, istovremeno, desetine hiljada studenata završi fakultete
i stekne zvanja za obavljanje poslova za koja nema potražnje na tržištu rada. Srbija nema nacionalni okvir kvalifikacija, koji je najznačajniji instrument za uspostavljanje ravnoteže između te dve krajnosti, odnosno između tražnje i ponude radne snage.U Srbiji je samo na državnim fakultetima evidentirano 139 zanimanja koja ne postoje u zvaničnom šifarniku zanimanja pa samim tim nikom nisu ni potrebna.
– Tržištu je realno potrebno manje od 20 odsto visokoobrazovane populacije – tvrdi profesor Miroslav Kuka, dodajući da broj studenata na buyetu treba određivati prema tržišnim potrebama. – Ukoliko je prosečan trošak države po jednom budžetskom studentu 250.000 do 300.000 dinara i ukoliko taj student tržišno nije potreban, postavlja se pitanje u čijem se interesu radi ako društvo, školujući studenta o sopstvenom trošku, sutra ne može da ga zaposli već ga izvozimo besplatno?
On podseća na to da sadašnji šifarnik zanimanja potiče još iz 1998. godine i da nije usaglašen sa Zakonom o visokom obrazovanju iz 2005, zbog čega su zanimanja po Bolonjskom procesu zapravo nepostojeća.Po rezultatima uporednog istraživanja mreža Evropske komisije u 37 evropskih zemalja, u najgorem položaju na tržištu rada s mladi koji s fakultetskom diplomom traže zaposlenje u Srbiji, BiH i Rumuniji. Naime, kada je reč o zapošljavanju nakon diplomiranja, Srbija je u neslavnoj grupi zemalja u kojima se lakše zapošljavaju mladi sa srednjom školom nego oni sa završenim fakultetom.
Taj problem, po svoj prilici, još uvek nije na „dnevnom redu” u Srbiji pa je samim tim ostavljen za neko drugo vreme, mada bi, s obzirom na to da se i dalje o trošku države školuju kadrovi koji će završiti na Birou rada, to trebalo da bude što pre rešeno.
LJ. Malešević
Staviti prst na čelo
Tim Vlade Srbije za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva je, na osnovu ankete sprovedene u 67 opština i gradova u Srbiji, zaključio da su nezaposlenost i nizak standard prioritetni problemi građana, dok je obrazovanje tek na 14. mestu. Iako je taj sektor više nego važan jer statistika pokazuje da se mnogi yaba školuju, tek trećina ispitanika smatra da uspeh u životu zavisi od obrazovanja, dok dve trećine ocenjuje da su lične veze i konktakti presudniji za pronalaženje i zadržavanje posla od fakultetske diplome. Sve dok takav stav preovladava, u ovoj državi se niko neće ozbiljnije pozabaviti poraznom statistikom o 139 zanimanja na državnim fakultetima koja nikom ne trebaju jer ne postoje u zvaničnom šifraniku zanimanja.