Smanjenje nameta na plate da ode u džep radnicima

"Jedan, dva, tri četiri odsto, mislimo da možemo to da uradimo", objasnio je Vučić. Prema njegovim rečima, ostaje da se to vidi, u Vladi će donositi tačnu ocenu i procenu i misli da je dobro da se to uradi zajedno s MMF-om i Fiskalnim savetom, da ne bi ugrozili sve ono što smo do sada postigli.

Poslodavci u Srbiji već nekoliko godina traže smanjenje poreza i doprinosa na zarade, kao i ukidanje oporezivanja minimalne plate. Međutim, ekonomska računica nikako se nije poklapala s mogućnošću da država smanji porez i doprinos na zaradu pa je sve ostalo da željama gazda i nemogućnosti države. Sada je, očigledno, srpska ekonomija bolja nego prethodnih godina pa se samim tim pojavila i mogućnost da se nekoliko procenata smanje porezi i doprinosi na zarade. No, čak i da se to zaista u narednom periodu dogodi, veliko je pitanje da li bi to automatski donelo veće plate radnicima.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković takvu najavu ocenjuje kao dobru vest, dodajući da su i prethodne vlade, pa čak i sam premijer Vučić, ranije to najavljivale.

"Ranije su najavljivana i spominjana i veća smanjenja, ali i najmanje smanjenje ide u korist efikasnosti privrede i mogućnosti povećanja zarada", rekao je Atanacković i dodao da se od njih očekuje i da povećaju minimalac, a ništa se ne olakšavam prema tome, treba pozdraviti svaku najavu te vrste.

Ovoga puta čak i član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov ne odbacuje ideju o smanjenju poreza i doprinosa na zarade, objašnjavaju da izvešenje budžeta u prva četiri meseca ove godine pokazuje da će budžetski deficit biti znatno manji nego što je planirano pa zbog toga možda i postoji prostor da se ti nameti zaista i smanje. On, ipak, naglašava da se o tome može razgovarati na jesen, kada se bude pravio buyet za narednu godinu.

Kada je prošle godine najavljivana mogućnost da se u ovoj godini smanje porezi i doprinosi na zarade, Fiskalni savet Srbije je objašnjavao da će se eventualni buyetski prostor za razmatranje takvog predloga stvoriti tek kada se budžetski deficit smanji ispod zakonski propisanog nivoa od jedan odsto BDP-a, što prošle godine još nije bio slučaj.

Valja istaći da se u Srbiji plaćaju porezi i doprinosi po zaposlenom od 65 odsto, što je najviše u Evropi. Čak se i, za razliku od većine evropskih zemalja, kod nas oporezuje i minimalna zarada, što mnogim poslodavcima služi kao glavni argument zašto je srpski minimalac među najmanjima, ne samo u regionu nego i u Evropi. I na topli obrok plaćaju se porezi i doprinosi, iako je to socijalna kategorija, što, opet, doprinosi tome da ga gazde radnicima ne daju, pravdajući se da je „skup” kada se na njega uračuna ono što ide državi.

Pošto do 15. septembra sindikati, poslodavci i država treba da se dogovore o eventualnom povećanju minimalne plate, do tada bi valjalo znati da li će doći do smanjenja poreza i doprinosa na zarade ili ne. Ukoliko država zaista, pa čak i nekoliko procenata, smanji dažbine na zarade, nema nijednog razloga da se minimalac za sledeću godinu ne poveća. Sada je minimalna zarada 22.620 dinara, a po podacima Republičkog zavoda za statistiku, prima je između 300.000 i 350.000 zaposlenih.     

Još je velika nepoznanica na koji način će se smanjiti ukupno opterećenje zarada. Pominje se mogućnost smanjenja svih stopa, ali i uvođenja progresivnog poreza, što znači da bi veće plate više trpele. Takođe, pominje se i opcija da se minimalac oslobodi svih nameta. S druge strane, poslodavci su složni u oceni da bi smanjenje poreza i doprinosa povećalo investicije i donekle i zarade, ali nisu spremni da tvrde da bi to automatski donelo veće plate i deblje radničke novčanike. Jer, poslodavci sada – a činiće to i ukoliko se porezi smanje – gledaju koliko ih radnik bruto košta, dok radnik računa samo ono što je primio.

LJ. Malešević