Seda kosa velika prepreka za zaposlenje

 teško danas mogu naći novi posao i doći do plate. Po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u novembru prošle godine na evidenciji nezaposlenih bilo je 79.528 osoba između 45 i 49 godina, kao i 82.269 između 50 i 54 godine života. Svi oni su daleko od uslova za penziju, koji se, uzgred budi rečeno, svake godine pomeraju i penzionerski dani su svima mnogo dalji, ali isto tako su daleko i od radnog mesta jer poslodavci u Srbiji ne žele da ih prime.

Iako država daje posebne podsticaje poslodavcima koji zapošljavaju starije od pet decenija, koji se smatraju teže zapošljivom kategorijom i po metodologiji NSZ-a, retki su oni koji tu mogućnost koriste i koji su spremni da sedokose ali još uvek radno sposobne prime u svoje firme. Direktor NSZ-a Zoran Martinović smatra da tome doprinosi i činjenica da je kod nas širok krug teže zapošljivih kategorija, što poslodavcima daje mogućnost da biraju između onog ko je do 30 godina, odnosno između kvalifikovanog i polukvalifikovanog, onog ko je registrovan kao višak, ili onog ko je stariji od 50 godina.



Za razliku od njega, sociolog Miroslav Ružica smatra da je teško zapošljavanje starih radnika zapravo posledica široko rasprostranjenih stereotipa i predrasuda o starijima.– Najčešći je stav da stariji slabije uče, da im je potrebno više vremena za trening, da su skloniji urušenom zdravlju, drugim rečima, da će odsustvovati s posla na trošak poslodavca, što je u analizima nedokazano – ocenio je Ružica.

– Međutim, dokazano je da osoba koja ostaje bez mogućnosti zarade postaje nesigurna, gubi samopouzdanje, a njena psihička nestabilnost loše utiče i na članove porodice. I, što je vidljivo, a što pokazuju periferna istraživanja, jeste zamor materijala jer čovek koji je odbijen 10-20 puta za neki posao, sigurno da 25. put prilazi novoj mogućnosti da traži posao ili konkuriše sa strahom, nesigurnošću i najčešće odustaje.



Stručnjaci za radne odnose ukazuju na to da bi zbog velikog procenta nezaposlenih mladih i starijih od 50 godina zapravo moglo doći do tenzije pa čak i neprijateljstva jer bi jedni drugima mogli biti konkurencija za radno mesto, tim pre što stariji unapred znaju da gube zbog godina života. S druge strane, ističe se da je jedna od najvećih prednosti starijih radnika ipak iskustvo koje imaju, kako životno, tako i profesionalno, da oni bolje poznaju pravila organizacionog ponašanja, da su samostalniji u radu pa čak i da imaju izraženiju radnu etiku u odnosu na mlađe. No, starijim radnicima koji su ostali bez posla nedostaju poznavanje novih tehnologija i struka prilagođena novom načinu proizvodnje jer se često dešava da ono za šta su se školovali i što su godinama radili danas više ne postoji, a i ako postoji, ne radi se istom tehnikom kao nekada.



Ipak, veliki deo nezaposlenih starijih lica spreman je i pod stare dana da sedne u klupe i da se prekvalifikuje, dokvalifikuje, obuči za novo radno mesto. Mnogi su to u proteklim godina i učinili, ali i pored toga su im u konkurenciji s mlađim nezaposlenima šanse i dalje male, a dokaz za to je i dalje ogroman broj nezaposenih lica iznad 45 godina života.



LJ. Malešević