Samo odlikašima rastu plate

Jer, od ishoda tih razgovora zavisi rast plata i penzija. Srbija je uspešno prošla četvrtu i petu kontrolu aranžmana iz predostrožnosti sa MMF. No, da bi revizija bila i zaključena ostaje još da je odobri bord direktora, ali to je uglavnom formalnost.

Najviše pažnje izazvao je svakako podatak da je MMF zbog dobrih rezultata podigao procenu stope ekonomskog rasta za ovu godinu u Srbiji sa 1,8 na 2,5 odsto. To je rezultat rasta izvoza i investicija te niske inflacije. Šef misije Yejms Ruf rekao je da je za Srbiju ključno da ovi rezultati budu trajni i održivi. Ni tema povećanja plata i penzija s početka priče nije zaobiđena, ali kako je Ruf objasnio, o tome će se više  razgovarati krajem godine kada dođe na red razgovor o buyetu za 2017. Drugim rečima, plate i penzije u ovoj godini ostaju na istom nivou.

Penzioneri će tako tek oko Nove godine saznati hoće li bar sledećeg leta biti prostora za povećanje njihovih prinadležnosti. I dok gledaju kako da sastave kraj sa krajem svakog meseca, s tugom se sećaju davnih dana 70-tih i 80-tih godina prošlog veka, kada su  počinjali radni vek, i kada je bilo uobičajeno da ono što su dobijali u koverti prati inflaciju. Te godine smatraju se za zlatno doba samoupravljanja. E sad, pored toga što će se teško vratiti, kada se malo bolje pogledaju statistički podaci, one i nisu bile tako zlatne kako nam danas izgledaju.

Podaci republičkog Zavoda za statistiku Srbije govore da je bruto domaći proizvod po stanovniku bio 2.520 američkih dolara 1975. godine, potom je porastao 1980, a najbolji smo bili u 1990. pred raspad SFRJ- dogurasmo do 5.556 zelenih novčanica. Aktuelni podaci govore da je BDP po stanovniku 2014. bio 4.900 dok će prošlogodišnji verovatno preći 5.000 dolara po glavi.

Ali ove godine nam ne izgledaju ni izdaleka tako zlatne kao one samoupravne. Zašto nam izgleda da smo onda živeli bolje nego danas i hoće li nam neke buduće godine doneti zimovanja, letovanja i vreme kada smo lakše kupovali automobil nego danas usisivač

– Teško je porediti to vreme i ovo sada –- kaže nam ekonomski analitičar Saša Đogović. – Od tada pa do danas bilo je dosta turbulencija ne samo kod nas već i na međunarodnom tržištu za sve pa i za dolar. Što se tiče rasta da bi u Srbiji počeo da se povećava standard potrebno je da on na godišnjem nivou bude bar četiri odsto

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Milojko Arsić kaže da te 70-te i 80-te jesu bile zlatne kada se uporede sa standardom koji građani imaju danas. Ali, gledano iz stručnog ugla, to baš i nije bilo tako.

– Srbija, kao i cela SFRJ, tih su godina bile među srednje razvijenim zemljama. Čak su i neke zemlje iz bivšeg socijalističkog lagera bile razvijenije od nas ako se pogledaju čisto ekonomski parametri.Češka, recimo. To što smo mi u to vreme imali veći standrad posledica je toga što smo tako hteli, odnosno u to ulagali sredstva. Pored toga, država je građanima obezbeđivala besplatno školovanje i zdravstveno osigurnje u neuporedivo većoj meri nego danas. Bilo je uobičajenije da neko dobije stan nego da ga kupi, a i oni koji su za tu ili neku drugu svrhu podigli kredit lako su ga servisirali jer su rate bile fiksne, a inflacija uvek prilična.

Arsić napominje da je jedini način da standard u Srbiji počne da raste – investiranje. I to se ne odnosi samo na strane investicije već i na domaće. U Kini su domaće investicije 40 odsto novostvorene vrednosti, a kod nas tek 20 odsto. Već te brojke same po sebi dovoljno govore. Inače, i Arsić se slaže da bez rasta između 4 i 5 odsto godišnje teško da možemo da očekujemo bolji standard. Posebno što sada zaostajemo i za regionom.

Pojedine zemlje su i do 85 odsto razvijenije od nas danas, gledano prema ekonomskim parametrima, a pre četiri decenije bili smo na gotovo istom nivou i razlike su bile u nijansama Dakle, tek uz rast i investicije možemo računati na veći standard, ali ćemo tada znati i da je ono što imamo stvarno i zarađeno. A do tada, čak i ako bude rasta plata i penzija, to će možda biti procent, dva ili tek malo više .

Uostalom, Fiskalni savet Srbije je još stroži, te predlaže da i tokom naredne godine ne bude povećanja. Za takav stav imaju podršku stručne javnsti . S druge strane, za povećanje plata i penzija zalažu se sindikati. Jer, po njima, štednja je pala na pleća penzionera i javnog sektora dok vlasnici krupnog biznisa zarađuju. U svakom slučaju, izvesno je da će poslednju reč dati nova vlada – i to nakon što dobro odvaže domaće zadatke koje je dobila od Međunarodnog monetarnog fonda.

Dušanka Vujošević