Rešava se sudbina 52.000 radnika
Šef Kancelarije Svetske banke u Beogradu Toni Verheijen ponovio je da Srbija mora da ispuni obećanja i reši pitanje preostalih državnih preduzeća i petrohemijskog kompleksa jer su ona izvor fiskalnog rizika za zemlju.
“Bez rešavanja pitanja tih preduzeća ništa se ne može postići“, istakao je Verhiejen na sednici Skupštine NALED-a.
Po podacima Ministarstva privrede, u ovom trenutku na kupca čeka 161 preduzeće s oko 52.000 zaposlenih, a među nerešenim ima i 11 strateških kompanija za koje država pokušava da pronađe odgovarajućeg strateškog partnera. Kako je istakao državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović: ”Najvažnije je što se državne subvencije državnim preduzećima daju jedino „Resavici”.
Među nerešenim privatizacijama je i 11 preduzeća koja su označena kao strateški važna za državu. Međutim, osim „Galenike”, nijedno ne uživa zaštitu od prinudne naplate i sva posluju po tržišnim uslovima, što znači da moraju da izmiruju obaveze prema poveriocima, kao i to da u slučaju da to ne mogu, odlaze u stečaj. Od 11 strateških preduzeća, u osam je u postupku usvajanje Unapred pripremljenog plana reorganizacije, za dva se traži odegovarajući model, a za jedno je u toku izrada plana reorganizacije i finansijske konsolidacije, a da li će opstatiti, zavisi direktno od toga hoće li njihovi poverioci pristatiti na taj plan.
U tih 11 strateških važnih državnih preduzeća RTB „Bor” je „najveća” ekonomska muka Srbije i država na sve načine pokušava da nađe strateškog partnera. Razgovara se i s kineskom kompanijom CNCT, ali konačan dogovor nije postignut. Javni poziv za izbor upravljačkog tima RTB-a „Bor”, odlukom Vlade Srbije, produžen je mesec dana, tako da će se ponude primati do kraja maja, a po rečima ministra privrede Gorana Kneževića, zainteresovanih kompanija ima i rok se produžava upravo na zahtev ponuđača.
Od preko 500 državnih preduzeća koja su bila na spisku nekadašnje Agencije za privatizaciju i koja su zvanično bila u postupku restrukturiranja, nakon neuspelih ili propalih privatizacija, u proteklih nekoliko godina rešeno je pitanje 365 firmi, i to tako što je u 234 pokrenut stečaj, za 86 je obustavljen postupak privatizacije i 45 je prodato. Nedavno je regionalna direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Elen Goldstin istakla da sva nerešena preduzeća moraju brzo biti „skinuta s dnevnog reda” jer stvaraju velike finansijske obaveze za državu i budžet.
Za Rudnike podzemne eksploatacije uglja „Resavica”, kojima država jedino od svih strateških preduzeća daje subvencije, još uvek nije urađen plan reorganizacije i finansijske konsolidacije. Vlada Srbije je pre nekoliko dana razrešila vršioca dužnosti direktora „Resavice” Stevana Dželatovića zbog primanja mita, a novi nije imenovan.
Danas ističe javni poziv za privatizaciju tri fabrike petrohemijskog kompleksa, a mediji su najavljivali da su za njih zainteresovane kompanije iz nekoliko država. Tek nakon što istekne poziv za privatizaciju će se znati na koji način bi one mogle biti privatizovane ili će država tražiti nekakav drugačiji model da bi samostalno opastale na tržištu.
Narednog meseca ističu i rokovi za zaštitu od naplate i kod nekih drugih državnih preduzeća, a neka pripremaju UPPR za maj i jun, pa od odluka privrednih sudova zavisi da li će ona nastaviti da rade po novoj, reorganizovanoj šemi, ili će ipak završiti u stečaju.
Na rešavanje statusa čeka i PKB, za koji je Ministarstvo privrede još 18. januara objavilo javni poziv za prikupljanje pisama zainteresovanih za privatizaciju. Rok je istekao 17. februara, ali javnosti još nije poznato ko se prijavio na poziv i s kakvom ponudom u pogledu privatizacije – prodaja kapitala, imovine, strateško partnerstvo ili neki drugi vid prodaje. Tu je i pribojski FAP, za koji se ovih dana očekuje pravosnažnost UPPR-a, da bi ga nakon toga Ministarstvo odbrane preuzelo jer s njim već ima ugovorene poslove, među kojima je i oprema za proizvodnju vojnog borbenog vozila „miloš“.
LJ.Malešević
