Ratari prelaze u stočare

Taj seljak je 35 godina pravio svoje gazdinstvo u nadi da će biti bolje, ali, po njegovim rečima, poljoprivrednicima je sve gore.

– Nekada sam obrađivao i do 300 hektara državnog zemljišta, da bih danas ostao na 100 hektara. Sada se bavim tovnim stočarstvom, gajim telad i junad, a konje kasače imam već 12 godina – kaže Popov, i ponosno dodaje da je pre četiri godine organizovao revijalne kasačke trke u Drljanu koje je posetilo gotovo dve hiljade ljudi, čime mu je selo iskazalo veliko poštovanje.

Po njegovim rečima, konjarstvo nam je na niskim granama i hipodrom nadomak Bečeja propada jer se više ne ceni kasački sport.

Cene na tržištu, suša, glodari, sve je to uticalo na to da Popov pređe na stočarstvo.

– Imao sam dosta problema. Trista tona pšenice pojeli su mi glodari, i ona je bila neupotrebljiva. Sejao sam repu, soju, suncokret, kukuruz, a sada lucerku zbog stoke – kaže Popov, i dodaje da cela porodica učestvuje u radu na gazdinstvu, koje je nasledio od svojih roditelja, kao i ljubav prema konjima.

On dodaje da je jedne godine kada je imao 15 vagona suncokreta, cena te uljarice bila 55 dinara kilogram, da bi naredne imao 30 vagona suncokreta koji je morao da proda po 27 dinara.

– To su ogromne razlike u ceni za samo godinu dana. Čak i u stočarstvu cena tovljene teladi je jedan mesec 170 dinara, a drugi 100 dinara – kaže Popov, i dodaje da mu prijatelji dosta pomažu, dok je nekad imao radnike.

Taj poljoprivrednik je prethodnih godina i na repi imao velike gubitke jer je morao da napravi odbitak od 65 odsto na prljavštinu i digestiju.

Problem u selu predstavlja i legalizacija pomoćnih prostorija.

– Sad su došli da naplaćuju legalizaciju, legalizuju svinjce, kokošinjce i šupe. Svi su nezadovoljni – kaže Popov, i pita se da li isto košta legalizacija kvadrata na selu i u gradu.

Cene mašina su takođe izuzetno visoke za današnjeg seljaka. Malo ko ima da kupi mašinu u gotovini, većina uzima kredite i zadužuje se kod banaka.

Ipak, Popov dodaje da selo voli i da nikad iz njega ne bi otišao. Ponosan je na svoju unuku, koja je od dede nasledila ljubav prema konjima, ali ona ipak želi da se bavi manekenstvom. Trenutno je u Istanbulu, gde je dobila angažman, ali jedva čeka da se vrati konjima i ponovo se takmiči u kasačkim trkama.

Posetu naprednom rataru i konjaru Savi Popovu u Drljanu organizovao je aktiv agro-novinara Društva novinara Vojvodine.

M. Stakić

Kuće u selu stoje prazne

Drljan je mala katastarska opština, koja je nekad imala dva zabavišta, ambulantu, dolazio je i zubar. Danas i do 80 odsto stanovništva čine stariji ljudi. Selo broji 250 kuća, od kojih je 50 prazno, otkako je PIK „Bečej“ otišao u stečaj. U tom kombinatu je bio zaposlen veliki broj žitelja tog sela, a sada su se mnogi su se odselili. Kuća se može kupiti i za dve-tri hiljade evra s pola jutra placa, ali, kad posla nema, nema ni od čega da se živi.