Prvo poziv, a onda devize za bivše republike SFRJ

Stare devizne štediše iz Srbije su dobile posednju ratu prošle godine. Što se tiče onih koji su novac ostavili kod banaka u bivšim republikama SFRJ, oni će

ono što su štedeli dobiti ove godine. O tome kada kome treba da se obrate i drugim detaljima sazanaće uskoro u javnom pozivu koji će objaviti Uprava za javni dug.

Obaveze Srbije vezane za te jugoslovenske štediše teške su 310 miliona evra. Problem stare jugoslovenske devizne štednje je relativno lako rešen za državaljane bivših republika koji su uloge imali položene kod banka sa sedištem u istoj republici. Istovremeno, u novim državama vlasti nisu htele ni da čuju da vraćaju novac štedišama koji su ga položili u poslovne jedinice van matične zemlje. Štediše su pravdu potražile pred Međunarodnim sudom u Strazburu i dobile spor. Sem Srbije, sličan problem je imala i Slovenija za Ljubljansku banku. U našem slučaju presude se odnose na banke koje su imale filijale u bivšim republikama. Najrasprostranjenija je bila Investbanka.

Dok čekaju poziv, stare štediše će dobro uraditi ako pripreme dokumentaciju. Vlada Srbije je krajem prošle godine usvojila zakon koji reguliše tu materiju, a 3. februara i Uredbu o pravu na isplatu devizne štednje građana.

Štedišama će biti neophodni overena kopija lične karte i pasoša, originalno uverenje o promeni prebivališta, originalna devizna štedna knjižica. Tu su i originalna izjava štediše da svoju štednju nije preneo na drugo lice, potvrda iz bivše republike da pravo na podizanje sume nije ostvario u bivšoj republici, odnosno da mu bivše republike SFRJ to pravo nisu priznale. Tu su još original izvoda iz matične knjige venčanih (ako je bilo promene prezimena), kao i izvod iz matične knjige rođenih za one koji su u posed uloga došli nasleđem.

D. Vujošević