Preveliki namet na najmanje plate
u narednom periodu razmotriti i to pitanje, kao i pitanje progresivnog oporezivanja plata.
– Svi se mi zalažemo za veću proizvodnju i manje poreze i doprinose – rekao je Knežević. – Pitanje je samo da li je moguće da 1,7 milion penzionera dobija penzije, da li je moguće da milion ljudi u javnim službama i administraciji prima plate i da li je moguće da naše školstvo i zdravstvo funkcioniše ako smanjimo poreze i doprinose.
Valja podsetiti na to da je prošle nedelje Mreža za poslovnu podršku uputila pismo ministru privrede u kojem predlaže da se smanje porezi i doprinosi na zarade i uvede progresivno oporezivanje plata da bi se povećali proizvodnja i zapošljavanje. Slični zahtevi čuli su se i prethodnih godina, ali je nesporna činjenica da su porezi i doprinosi u Srbiji najmanji u okruženju. To je u svojoj analizi o poreskom opterećenju rada u Srbiji potvrdio i NALED, upoređujući poreze i doprinose na zarade u našoj i zemljama Evropske unije. Međutim, i NALED smatra da treba uvesti progresivno oporezivanje plata, iako i sam priznaje da to nije ni lako ni jednostavno i da se to ne može učiniti preko noći. Pogotovo se ne može preko noći nadomestiti prihod u budžetsku kasu koji se sada sliva od poreza i doprinosa na zarade, ali smatra da se na tome mora raditi. Drugim rečima, u NALED-u su svesni toga bi država smanjenjem poreskog opterećenja rada napravila „rupu” u budžetu i da bi deficit, kao i javni dug, bio još veći, ali ističu da je zbog toga potrebno naći načina da se ta mera neutrališe, odnosno da nema negativan efekat. To bi značilo da se ti smanjeni porezi i doprinosi kompenzuju dodatnim prihodima od nekog drugog vida oporezivanja, a kao moguće rešenje, NALED predlaže dodatno oporezivanje potrošnje, imovine, dobiti...
NALED posebno ističe da su u Srbiji nameti na najnižu zaradu među najvišima u Evropi i da se to pitanje mora rešavati što pre. Na to je ukazala i Unija poslodavaca Srbije, koja je kroz računicu pokazala da za nju minimalac nije 21.000 dinara, koliko je za radnike, već da se na taj iznos plaća još oko 8.000 dinara na ime poreza i doprinosa. Odnosno, oni za minimalac, koji prima oko 400.000 radnika, moraju da plate mnogo više od iznosa na koji je on utvrđen. Ukazuju i na to da postoji najmanje 50.000 radnika koji su prijavljeni na minimalnu zaradu samo da bi se na nju plaćali manji porezi i doprinosi, da oni od gazde zapravo dobijaju veću platu i to tako što im se resto iplaćuje na ruke jer je tako dobro i njima i gazdama. U takvoj situaciji najgore prolazi država, a priča bi bila sasvim drugačija ukoliko bi se smanjio porez i doprinos na najnižu zaradu, ali i svi drugi nameti na plate. Dodatnu dobit, po oceni poslodavaca, država bi imala progresivnim oporezivanjem i ukupnim smanjenjem nameta na zarade jer bi se tako veliki deo sive ekonomije preselio u legalne tokove pa bi to povećavalo prihode u budžetu. Većim prihodima u budžetu doprinela bi i namera poslodavaca da zaposle više radnika, a njih 93 odsto je spremno da to učini, samo kada bi nameti na zarade bili manji.
U trenutku kada se pregovara o minimalnoj ceni rada – a ona bi morala biti utvrđena do 15. septembra – zahtevi poslodavaca da se smanje porezi i doprinosi na najnižu zaradu zauzimaju posebno mesto u celoj priči. Tim pre što oni ovih dana poručuju da mogu pristati i na minimalac uvećan više od stope inflacije, ali samo pod uslovom da im država pomogne. Tu pomoć oni očekuju ukoliko zaista cena rada bude 130 dinara po radnom satu, što bi značilo povećanje od sedam odsto u odnosu na sadašnju, a oni se zalažu za manje povećanje.
LJ. Malešević
Mamac za investitore?
NALED, Mreža za poslovnu politiku i Unija poslodavaca Srbije složni su u oceni da bi smanjenje troškova radne snage povećalo konkurentnost Srbije u odnosu na druge zemlje kada je u pitanju privlačenje stranih investicija, a srpsko tržište, generalno, postalo bi privlačnije za strane investitore. Osim toga, došlo bi do smanjenja sive ekonomije, čije bi uvođenje u legalne tokove povećalo poreske prihode.