Preko interneta najviše izvozimo knjige i muziku

 pa nije ni čudo što sve više ljudi tu pazari.

Navike potrošača koji kupuju u tim onlajn radnjama sve su češće predmet istraživanja banaka, kompanija koje se bave izdavanjem kartica, ali i drugih koji tu vide šansu za plasman i zaradu.Elektronske prodavnice odavno su osvojile i naše potrošače, ali i mi imamo nešto da ponudimo kupcima širom sveta.



Ne samo da naši ljudi kupuju elektronski već i roba iz Srbije nalazi put van granica.Najviše kod nas kupuju potrošači iz regiona, a od zemalja Evropske unije opet je komšiluk prvi po pazaru, i to potrošači iz Hrvatske. Ipak, roba iz Srbije se ne kupuje masovno, najčešći kupci su kolekcionari.



Stručnjaci smatraju da bi se pomenuta oblast još brže razvijala kada bismo promenili Zakon o deviznom poslovanju.Kako sve to izgleda kada se pogledaju podaci?U „Limundu” i „Kupindu” kažu da su 18.196 njihovih članova stranci, a to čini tek 2,32 odsto od ukupnog broja. Najviše potencijalnih kupaca je iz Bosne i Hercegovine – 5.200, slede ih oni iz Crne Gore – 4.102 te iz Hrvatske – 3.892.



– Prethodnu godinu ti korisnici su na „Kupindu” najviše kupovali knjige – 41 odsto pa predmete koje vodimo u kategoriji „Kolekcionarstvo” – 35 procenata – objašnjava marketing-menayerka Sandra Porečica s tog sajta. – Na trećem mestu su nosači zvuka, odnosno muzike, a slede filmovi – 13 odsto. Sve ostale kategorije su zastupljene s manje od tri procenta.



Podaci govore da se na „Limundu” najviše kupuju časopisi i stripovi – 24 odsto, sledi kategorija „Kolekcionarstvo” – 21 procenat.

Posebno mesto zauzimaju numizmatika – 20 odsto i filatelija – 14 procenata. Slede nosači muzike i filmova – osam porcenata, dok su ostali opet ispod tri odsto.



Navikama naših potrošača koji pazare putem interneta bavila se nedavno kartičarska kompanija „Viza”.To je za njih je radila kompanija „Komunikacijski laboratorij”, a istraživanje je urađeno na konferenciji „Blogomanija”.Ono je pokazalo da na taj način najviše kupuju pripadnice lepšeg pola između 25 i 35 godina.



Samim tim, i asortiman je shodan njihovim potrebama pa se najviše kupuju garderoba, nakit i kozmetički proizvodi.Žene čine čak 90 odsto grupe koja pazari te artikle. Na drugom mestu po interesovanju naših potrošača su turistički proizvodi i usluge. To su karte za prevoz svih vrsta, aranžmani, rezervacije hotela.



Istraživanje je pokazalo da se najvše kupaca odlučuje za onlajn pazar zbog jednostavnosti kupovine, uštede vremena i ponude raznovrsnije nego u klasičnim radnjama.Gotovo polovina ispitanih baš veću ponudu vidi kao najveću prednost kod tog pazara.Dok je za žene to apsolutna prednost, muški pol smatra da je kupovina iz fotelje jednostavnija i u tome takođe vidi veliki plus.



D. Vujošević

Kako plaćati



Plaćanje u internet-prodavnicama je preko kartica jednostavno, a većina banaka nudi specijalne kartice za tu namenu. To je znatno povećalo sigurnost, a uz povoljnije cene, izvesno je da će nas te kupovine sve više osvajati.– Smatram da bi se kupovina na taj način s drugim zemljama i okruženjem, ali i kod nas, brže razvijala kada bi se izmenio zakon koji kod nas reguliše devizno poslovanje – kaže direktor IT klastera u Vojvodini Milan Šolaja.



– Mora se dozvoliti da i domaći potrošači plaćaju jedan drugom u devizama ako to žele. Zakon u toj oblasti je odavno prevazišlo vreme. Promene su tu neophodne - dodao je Šolaja.Jedna od prednosti u toj oblasti koju donosi članstvo u EU je to da se prekogranična plaćanja izjednačavaju s onima u matičnoj državi. Prema tome, hteli – ne hteli, zakon ćemo morati da menjamo.