Преко интернета највише извозимо књиге и музику

 па није ни чудо што све више људи ту пазари.

Навике потрошача који купују у тим онлајн радњама све су чешће предмет истраживања банака, компанија које се баве издавањем картица, али и других који ту виде шансу за пласман и зараду.Електронске продавнице одавно су освојиле и наше потрошаче, али и ми имамо нешто да понудимо купцима широм света.



Не само да наши људи купују електронски већ и роба из Србије налази пут ван граница.Највише код нас купују потрошачи из региона, а од земаља Европске уније опет је комшилук први по пазару, и то потрошачи из Хрватске. Ипак, роба из Србије се не купује масовно, најчешћи купци су колекционари.



Стручњаци сматрају да би се поменута област још брже развијала када бисмо променили Закон о девизном пословању.Како све то изгледа када се погледају подаци?У „Лимунду” и „Купинду” кажу да су 18.196 њихових чланова странци, а то чини тек 2,32 одсто од укупног броја. Највише потенцијалних купаца је из Босне и Херцеговине – 5.200, следе их они из Црне Горе – 4.102 те из Хрватске – 3.892.



– Претходну годину ти корисници су на „Купинду” највише куповали књиге – 41 одсто па предмете које водимо у категорији „Колекционарство” – 35 процената – објашњава маркетинг-менаyерка Сандра Поречица с тог сајта. – На трећем месту су носачи звука, односно музике, а следе филмови – 13 одсто. Све остале категорије су заступљене с мање од три процента.



Подаци говоре да се на „Лимунду” највише купују часописи и стрипови – 24 одсто, следи категорија „Колекционарство” – 21 проценат.

Посебно место заузимају нумизматика – 20 одсто и филателија – 14 процената. Следе носачи музике и филмова – осам порцената, док су остали опет испод три одсто.



Навикама наших потрошача који пазаре путем интернета бавила се недавно картичарска компанија „Виза”.То је за њих је радила компанија „Комуникацијски лабораториј”, а истраживање је урађено на конференцији „Блогоманија”.Оно је показало да на тај начин највише купују припаднице лепшег пола између 25 и 35 година.



Самим тим, и асортиман је сходан њиховим потребама па се највише купују гардероба, накит и козметички производи.Жене чине чак 90 одсто групе која пазари те артикле. На другом месту по интересовању наших потрошача су туристички производи и услуге. То су карте за превоз свих врста, аранжмани, резервације хотела.



Истраживање је показало да се највше купаца одлучује за онлајн пазар због једноставности куповине, уштеде времена и понуде разноврсније него у класичним радњама.Готово половина испитаних баш већу понуду види као највећу предност код тог пазара.Док је за жене то апсолутна предност, мушки пол сматра да је куповина из фотеље једноставнија и у томе такође види велики плус.



Д. Вујошевић

Како плаћати



Плаћање у интернет-продавницама је преко картица једноставно, а већина банака нуди специјалне картице за ту намену. То је знатно повећало сигурност, а уз повољније цене, извесно је да ће нас те куповине све више освајати.– Сматрам да би се куповина на тај начин с другим земљама и окружењем, али и код нас, брже развијала када би се изменио закон који код нас регулише девизно пословање – каже директор ИТ кластера у Војводини Милан Шолаја.



– Мора се дозволити да и домаћи потрошачи плаћају један другом у девизама ако то желе. Закон у тој области је одавно превазишло време. Промене су ту неопходне - додао је Шолаја.Једна од предности у тој области коју доноси чланство у ЕУ је то да се прекогранична плаћања изједначавају с онима у матичној држави. Према томе, хтели – не хтели, закон ћемо морати да мењамо.