Preduzetnici će se na kredit povoljno ponoviti

koje su krenule pa tako preduzetnici i vlasnici malih i srednjih preduzeća već mogu konkurisati za kredite za nabavku opreme. Ministarstvo privrede i banke plasiraće više od dve milijarde dinara u opremanje domaćih kompanija a sve u cilju povećanja konkurentnosti. Javni poziv je već upućen, a akcija će trajati sve dok se novac ne utroši.

Privrednicima kod je nas sve teže da se odluče za kredit jer banke imaju stroge kriterijume i zato je svaka pomoć dobrodošla, a posebno što se kod pomenutih kredita četvrtina novca dobija bespovratno, a kamate su za naše uslove povoljne i kreću se od 3,5 odsto na godišnjem nivou za kredite s valutnom klauzulom.

Država je za bespovratnu pomoć obezbedila 542 miliona dinara. Najniža suma koja se dodeljuje jednom licu je 250.000 dinara, a najviša dva i po miliona. Čak sedamdeset procenata cene nove mašine ili druge opreme privrednik može obezbediti preko takvog kredita, a ostatak mora da nađe sam. Preko pomenutog programa mogu se kupovati nove mašine, ali i polovne koje nisu starije od deset godina.

Za taj projekat države i banke su i te kako zainteresovane pa, po rečima pomoćnice ministra privrede Katarina Obradović Jovanović, nisu sve koje su se javile na konkurs dobile posao, nego su izabrane četiri koje su ponudile najbolje performanse. Te povoljne pozajmice odobravaju Kredi agrikol, Unikredit, Inteza i Erste banka.

Kredi agrikol banka kredite odobrava na period od 18 do 60 meseci, a korisnici mogu računati na grejs-period od šest meseci. Rukovodilac za poslovanje s malim i srednjim preduzećima u toj kući Vladimir Škrbić  kaže da će taj program doprineti unapređenju poslovanja, ali i otvaranju novih radnih mesta.

U Unikredit banci klijenti mogu birati između varijabilne stope, koja iznosi 3,62 odsto momentalno, i fiksne koja je 5,20, a krediti su indeksirani. Po rečima člana Izvršnog odbora te banke zaduženog za korporativno i investiciono bankarstvo Enrika Verdoa, ti zajmovi pomoći će tom segmentu privrednika da razviju poslovanje, modernizuju proizvodnju, a zatim mogu pokušati da izađu na međunarodno tržište.

O tome koliko je ta pomoć dobrodošla privrednicima, stručnjak s Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Blagoje Paunović kaže da su naši kapaciteti stari i izraubovani pa će modernizacija i te kako dobro doći, ali i da nadležni nikako tu ne bi trebalo da stanu. Malom biznisu bi, po njegovim rečima, veoma godilo da se parafiskalni nameti smanje, a pojedini čak i ukinu, a i smanjenje poreskih obaveza bi pomoglo.

– Ne treba uvek ići na povećanje prihoda, kao što je to slučaj s ovim kreditima, jer i smanjenje na strani rashoda veoma dobro dođe – tvrdi dr Paunović. – Takođe, privrednicima bi i te kako odgovaralo da imaju dobar garancijski fond koji će efikasno raditi.

D. Vujošević