Poreznici, policija, sudije da udare na sivu zonu
Bolja naplata poreskih prihoda, borba protiv sive ekonomije moguća je i u 2017. godini, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.
Međutim, kako je ocenio, za to su potrebne sistematske reforme Poreske uprave.
Po njegovim rečima, povećanje prihoda suzbijanjem nelegalnog poslovanja u 2016. uglavnom je posledica nekih ad hok mera kojima je, velikim delom, poništena loša naplata od početka 2013. do sredine 2014. godine.
- Od 2013. do sredine 2014. godine Poreska uprava je dosta lutala i napravila mnogo grešaka - rekao je Arsić. - Siva ekonomija, čiji je udeo oko 30 odsto u bruto domaćem proizvodu, svrstava Srbiju, uz Rumuniju i Bugarsku, među zemlje sa najvišim stopama u Evropi. Vlada bi, kao realno ostvariv cilj, za narednih četiri-pet godina trebalo da zacrta da se udeo nelegalne ekonomije u BDP-u spusti na 25 odsto.
To bi Srbiju, prema njegovim rečima, svrstalo u red zemalja srednje Evrope - Mađarske, Češke, Poljske i Slovačke.
- Veće punjenje budžeta, suzbijanjem nelegalnog poslovanja, moguće je povećanjem broja inspektora i terenskih kontrola, boljom kvalifikacionom strukturom i zaustavljanjem negativne selekcije pri napredovanju, prestankom prakse zaduživanja Poreske uprave sporednim poslovima, unapređenjem kontrole, time što će se ona zasnivati na proceni rizika od utaje poreza - rekao je Arsić.
Osim toga, rekao je Arsić, važno je i da se pojednostave poreske procedure, kao i da drugi državni organi, kao što su MUP, tužilaštvo i sudstvo, bolje obavljaju svoj deo posla u suzbijanju sive ekonomije.
- Ako u narednoj godini budu održani parlamentarni izbori, malo je verovatno da će neke ozbiljnije reforme biti realizovane- rekao je Arsić.
Prema njegovim rečima, možda je napravljena, greška što već dve godine nisu povećane plate državnoj administraciji, u koju spadaju i zaposleni u Poreskoj upravi, čiji službenici nemaju visoka primanja, a boljom naplatom poreza odigrali su važnu ulogu u fiskalnoj konsolidaciji.
- Dodatno povećanje plata u 2017. godini, osim onog koje je država obećala za javni sektor, ne bi trebalo planirati. Ako rezultati u javnim finansijama budu bolji od plana, dodatna sredstva treba iskoristiti za povećanje javnih investicija- rekao je Arsić.
Važno je, istakao je Arsić, da država ne povećava plate i penzije previše i prerano, jer se u tom slučaju veliki deo BDP-a usmerava u tekuću potrošnju, umesto u investicije.
- Čini se da je u ovom slučaju preovladao populizam u odnosu na ekonomsku racionalnost - rekao je Arsić.
E. Dn.
Važno povećanje investicija
Plate u privatnom sektoru, ukazao je Milojko Arsić, rastu u skladu sa rastom produktivnsoti, što znači da se očekuje njihov realni rast u narednoj godini za oko tri odsto.
- Za ubrzanje rasta privrede, ali i za održiv rast standarda građana presudno je povećanje investicija sa sadašnjeg niskog nivoa od 19 odsto na oko 25 odsto BDP-a. Da li će rasti ukupne investicije zavisi od ekonomske politike, ali i od spoljašnjih faktora. Strane investicije su sada solidne, ali su potrebna veća domaća državna i privatna ulaganja - rekao je Arsić.