Žetva uljarica: Paori bi da suncokret bude 40 dinara, a soja 50
NOVI SAD: Žetva pšenice je završena, reklo bi se u idealnim vremenskim prilikama, bez kišnog perioda pri ubiranju useva, pa su sada pogledi usmereni ka suncokretu i soji u iščekivanju da vreme posluži ratare i da i žetvu uljarica završe bez vremenskih oscilacija.
Krajem avgusta očekuje se da počne žetva suncokreta, a poljoprivredni stručnjaci za tu uljaricu kažu da biljci ne treba kiše, da će i pri visokim dnevnim temperaturama izdržati dok ne stignu žeteoci, i da se, gledajući kako usev izgleda na njivama, može očekivati dobar rod.
Za razliku od suncokreta, kojem suša ne škodi, soji je kiša preko potrebna. Ukoliko ne padne uskoro, kaže struka, može se desiti da mahune počnu da žute i da otpadaju, premda soja, bar za sada, izgleda odlično, pa su očekivanja da će žetva početi s prvim danima septembra.
Suncokreta smo ove godine posejali na 235.000 hektara, ali je preoran na parcelama gde je bilo popolava i vremenskih nepogoda pa sada, po podacima „Žita Srbije”, ta kultura pokriva 220.000 hektara, koliko je zauzela i soja.
Lane je, podsećamo, suncokret zauzeo 245.000 hekara, prosečan prinos bio je 3,1 tone po hektaru pa je naša zemlja imala 760.000 tona. Pod sojom je prošle godine bilo 230.000 hektara, dobili smo 770.00 tona jer je prosečan rod bio oko 3,5 tone po hektaru.
Direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da se od ove žetve soje i suncokreta ne očekuju odstupanja u pogledu prinosa, a to znači da ćemo i ove godine imati približno iste količine tih poljoprivrednih kultura, što je dovoljno za domaće potrebe i za izvoz.
Lanjski suncokret je već prodat i prerađen, ali soja još nije, navodi Saković.
Imamo, dodaje naš sagovornik, zalihe soje od prošle godine, a po grubim procenama, od ovogodišnje žetve imaćemo oko 400.000 tona za izvoz.
U pogledu cene, Saković kaže da, ukoliko bi žetva suncokreta krenula sada, otkupna cena bi bila kao i prošlogodišnja, oko 30 dinara kilogram.
Naše potrebe za suncokretom se kreću između 550.000 i 560.000 tona, a količine iznad tih se izvoze, predočava Saković, i dodaje da otvaranje tržišta Turske za suncokretovo ulje ne znači istovremeno i da će cena te uljarice biti viša.
Nova tržišta, dodaje, samo otvaraju mogućnost da ratari pre prodaju usev i brže dobiju novac.
Kilogram soje je lane koštao 35 dinara, da bi kasnije bila 45 dinara, podseća predsednik Saveza poljoprivrednika Banata Dragan Kleut.
Računica je izvedena na osnovu toga koliko smo novca potrošili za seme, gorivo i hemiju. Nismo računali naš rad ni korišćenje naše mehanizacije, pojašnjava Kleut.
Poljoprivrednik iz Sente Ferenc Šoti kaže da očekuje da otkupna cena suncokreta bude između 35 i 40 dinara jer bi ratari tada mogli ostvariti zaradu.
Prošle godine kilogram suncokreta na otkupnom mestu u Senti bio je 31,5 dinar, rekao je Šoti, i naveo da je dosta ratara ove godine u senćanskom ataru posejalo više suncokreta, zbog veće cene u odnosu na žito.
Z. Delić
