ZAŠTO JE ŽITO U NOVOM SADU 22,5 a u PARIZU 27, 5?

Sredinom ove sedmice kilogram pšenice na Produktnoj berzi Novi Sad koštao je 22,5 dinara, dok je na berzi u Čikagu u isto vreme tona hlebnog žita bila nešto iznad 26 dinara, a u Parizu 235 evra, to jest oko 27,6 dinara.

Zašto je pšenica jeftinija kod nas a skuplja u inostranstvu odgovor treba tražiti u orgnaizaciji berzi u inostranstvu u odnosu na to kako je ovde u našim krajevima.

Po rečima asistenkinje za komukacije i marketing na Produktnoj berzi Novi Sad Andree Matijašević, najveće svetske berze funkcionišu po sasvim drugom konceptu u odnosu na berzu u Novom Sadu. - Konkretno, radi se o terminskim berzama koje organizuju terminsko trgovanje i to su, pretežno, takozvana fjučers tržišta, a to znači da se trguje ugovorima koji predstavljaju obavezu njihovim vlasnicima da se kupi ili proda određena roba određenog dana u budućnosti po unapred određenoj ceni. Dakle, kada ove berze, kao što su Čikaška, Pariska ili Budimpeštanska, objave cene, na primer, pšenice, u napomeni obavezno stoji da je to, recimo, fjučers na pšenicu po ceni od, na primer 300 dolara za tonu, sa dospećem u,recimo, septembru, decembru ili slično.

Bitna stvar, napomenula je, jeste da se vlasnik fjučers ugovora postaje kupovinom takozvane margine, koja predstavlja, po pravilu, tek 10 odsto od vrednosti osnovne aktive koja je u podlozi fjučers ugovora. - Najjednostavnije rečeno, cene koje mi vidimo na ovim berzama nam ne daju odgovor na pitanje koliko se sada u ovom trenutku prodaje roba (pšenica) za fizičku isporuku. Prometi na ovim berzama se mere brojem zaključenih ugovora, a ne količinom fizički istrgovane robe. Na berzi u Čikagu se godišnje prometuje preko 250 miliona ugovora. Sa druge strane, terminske cene, u svakom slučaju, jesu indikativne za to kakvi su cenovni trendovi i šta možemo očekivati generalno na svetskom tržištu žitarica, ali cene neposredno nisu uporedive. Bitno je naglasiti još jednu okolnost, koja čini veliku razliku između cena na terminskim berzama i SPOT berzama, kao što je novosadska „Produktna berza”. Terminske cene u fjučers ugovorima su cene na paritetu FOB (utovareno u brod, ocarinjeno za isporuku), dok su cene na berzi u Novom Sadu cene na paritetu EXW, što podrazumeva da je roba na skladištu prodavca utovarena na vozilo kupca. Cene na FOB paritetu su svakako veće od cena na EXW paritetu.

Dugogodišnji direktor Produktne berze Novi Sad Žarko Galetin kazao je za „Dnevnik” da bi najbolje bilo kada bi imali zakon o terminskom tržištu o čijoj regulativi je bilo reči pre dosta godina. - Uz dobru volju države, tržište bi bilo bolje organizovano jer bi cene poljoprivrednih kultura bile neuporedive u odnosu na sadašnje, pošto postoje razlike u trgovanju između berzi ovde i u svetu.

Da bi se cena pšenice prelivala s jednog na drugo tržište, treba uzeti u obzir još nešto, a to je isti kvalitet i isti uslovi plaćanja - kazala je Andrea Matijašević. - Ako hoćemo da poredimo cene sa drugim zemljama, moramo imati iste kriterijume za ta tržišta. To podrazumeva da imamo uporedivost sa aspekta tržišnog materijala, a to je roba u fizičkom smislu, a ne da se porede terminske cene sa SPOT cenom, da se poredi roba na istom paritetu (lokacija) i da se poredi roba istog kvaliteta. Naša pšenica nema ništa više, osim što je prosečnog kvaliteta, sa često nedovoljnim procentom proteina, pa i to obara našu cenu u izvozu.

Z. Delić