Za hektar žita treba od 57.000 do 92.000 dinara

Za sada su izostale subvencije od države, a da li će ih biti tokom optimalnog roka za setvu do kraja oktobra, samo se nagađa.

Po podacima  Fonda „Žita Srbije”, setva će koštati isto kao i lane, oko 57.000 dinara po hektaru ukoliko poljoprivrednici seju žito na svom posedu, a ako to čine na oranicama uzetim pod zakup, hektar će ih koštati oko 92.000, ali pod uslovom da arendu plaćaju po prosečnim cenama. Ukoliko su pak ugovorili zakup po cenama višim od uobičajenih, setva će ih izaći skuplje.

– Na tržištu su cene ostale približno iste jer je đubrivo malo pojeftinilo – tri do pet odsto – ali je gorivo malčice skuplje, pa kada se sabere i obuzme, paori će biti na istom kao i prilikom prošlogodišnje setve – kaže direktor Fonda „Žita Srbije” Vukosav Saković, dodajući da se očekuje da ove godine pod pšenicom bude malo više nego lane, oko 600.000 hektara. 

Predsednik Upravnog odobra Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš kaže da ne može da kaže u dinar koliko će koštati ovogodišnja setva, ali ističe da je dinar ojačao u odnosu na evro, a da to nije doprinelo da, na primer, đubrivo pojefini, već mu je cena ostala ista kao i lane, a isto je i s gorivom jer košta koliko i prošle godine.

– Ima poljoprivrednika koji će sejati svoje seme – a paori računicu prave i na osnovu toga koliko će ih koštati arenda, porezi za navodnjavanje i koju će agrotehniku primeniti – pa ispada da će svakog poljoprivrednika setva koštati različito – kaže Kiš. - Izvesno je samo da seljaci nemaju novca, da su subvencije za pšenicu izostale, doduše bar za sada, i da se cene semena kreću u rasponu od 30 dinara kilogram do 70 dinara.

Po njegovim rečima, države u okruženju više pažnje posvećuju primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji pa tako poljoprivrednici u okolnim zemljama dobijaju od 200 do 250 evra po hektaru, dok ovdašnji paori dobiju skromnih 2.000 do 4.000 dinara, odnosno 15 do 35 evra.

Da bi na najbolji način pomogle primarnu proizvodnju, ove godine, Republičke robne rezerve, uz saglasnost Vlade Srbije, nude naturalnu razmenu semenske pšenice za merkantilnu roda 2017. i 2018. godine. Po rečima načelnika Odeljenja za prehrambene proizvode Milomira Rakića, poljoprivrednicima će biti dostupno domaće deklarisano seme, kao nabolje i najprinosnije.

Domaće deklarisano seme koje će poljoprivrednici moći da dobiju na ovaj način, bez novčanih sredstava, će mnogima olakšati predstojeću setvu, zbog čega je Rakić pozvao sve zainteresovane da nas kontaktiraju

– Paritetni odnos kod razmene je kilogram semenske pšenice za 1,8 kg merkantilne roda 2017. godine i kilogram semenske pšenice za 1,8 kg merkantilne roda 2018. godine – zaključio je Rakić.

Zahtevi se dostavljaju u pisanoj formi preporučenom poštom na adresu Republička direkcija za robne rezerve, Ul. Dečanska 8a, 11000 Beograd ili u Pisarnici Direkcije na istoj adresi, kao i na imejl-adrese: [email protected] i [email protected].

– Ukoliko je država zaista htela da pomogne poljoprivrednicima, to je trebalo da bude saopšteno pre dve-tri sedmice. Ovako smo prepušteni sami sebi pa će se žito sejati najviše zbog plodoreda – kaže Miroslav Kiš.

Koordinator Agrarnog foruma, koji okuplja poljoprivrednike iz Banata Zoran Sefkerinac ističe da je setva pšenice za paore važna jer im je novac za žito prvi prihod u godini, a s druge strane, žito dospeva pre velikih vrućina pa visoke dnevne temperature ne škode usevu.

– Nije isti trošak ako se seje svoje seme i ono kupovno – navodi Sefkerinac. – Moj račun je da će setva po jutru koštati od 150 evra preračunatih u dinare, pa naviše, u zavisnosti od agrotehnike.

Z. Delić