Za berače duvana u ataru Hrtkovaca pune ruke posla
Berba duvana sorte „viryinija” u Sremu ulazi u finiš pa je tako i u gazdinstvima porodice Živka Rajakovića u Hrtkovcima, gde je ubiranje i sušenje lista otpočelo još 10. jula.
U ataru Hrtkovaca odmah posle površina pod suncokretom i žitaricama, dominira duvan sorte „viryinija”, koji se uzgaja na više od 500 hektara.
Gazdinstva Živka i njegovog sina Aleksandra Rajakovića ugovaraju i dobru saradnju ostvaruju s fabrikom JTI iz Sente, ali u Hrtkovcima i atarima drugih sremskih mesta, gde je zastupljen uzgoj „viryinije”, ugovaraju i drugi prerađivači žutog lista.
Rajaković kaže da su prvi listovi iz podbira iz prvih sušara pokazali izuzetan kvalitet, a gornji listovi su još kvalitetniji, međutim, ukazuje na to da je ove sezone bilo manjih problema u zrenju jer je duvan brže sazrevao nego obično pa nije mogao da se bere tim intenzitetom.
„Opšta konstatacija nas proizvođača je da prinos duvana na mnogim njivama nije kao lane, što, agronomski gledano, nema logike, imajući u vidu povoljne vremenske uslove, u nekim periodima čak i s previše kiše“, zapažanja su Rajakovića.
„Međutim, zbog viška padavina je bilo i dosta razvoja virusnih oboljenja, koja su verovatno uticala na smanjeni prinos. Na pojedinim njivama berba je završena ranije, a znamo da su u sušnijoj godini lane listovi duvana bili krupniji.“
Gazdinstva porodice Rajaković ove sezone očekuju prinos od tri tone suvog duvana po hektaru, što je više nego lane, a i kvalitet žutog lista je bolji, što daje i bolju računicu. Po rečima Živka Rajakovića, lane je ostvario prosečnu cenu kilograma duvana isporučenog fabrici kompanije „Japan tobako internešenel” (JTI) u Senti za celu kampanju 240 dinara, a u prvim isporukama lista iz ove sezone postizna je cena od 350 dinara, pa se nada da će se taj nivo otkupne cene i zadržati jer su gornji listovi kvalitetniji.
Poljoprivredna gazdinstva porodice Rajaković pod duvanom imaju oko 30 hektara i rod suše u sedam sušara. Duvan bere ekipa sezonaca iz Kostolca. Od ranog jutra pa dok se sušara ne popuni, njih 12 posla ima dok se berba ne završi, ili do prvog mraza.
„I beračima i nama bolje je da berba što duže potraje. Beračima se broj dani, a nama je veći prinos. Nadnica za berače duvana je 2.000 dinara za četiri do pet sati rada. Uslovi za rad jesu ekstremni zbog vlage, a kada pristigne jesen, hladnija su jutra i velike rose. Nije lako ni kada se iz hladnih jutarnjih uslova kasnije ulazilo u jake vrućine, ali sve se nekako izdrži“, kaže Rajaković.
Tekst i foto: M. Mitrović