Vuk Radojević: Očuvanje autohtonih sorti i rasa u skladu je sa savremenom poljoprivredom
“Autohtonost poljoprivrede u Srbiji sebe može i mora da prepozna u eri digitalizacije“, poručio je pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević u obraćanju na Osmom poljoprivrednom forumu ”Hrana za Evropu”, koji se odvija pod radnim nazivom „Autohtona Srbija u digitalnom vremenu“.
U sklopu etno kompleksa Vrdnička kula, u Vrdniku, gde je ovaj skup održan, u obraćanju stručnjacima iz oblasti agrobiznisa, dr Radojević je istakao da su ovo kompatibilne oblasti, i da Srbija upravo kroz svoje autohtone sorte biljaka i rase životinja može da pronađe svoje mesto i na međunarodnom tržištu.
Radojević je upoznao učesnike Foruma i sa merama agrarne politike na teritoriji AP Vojvodine za 2019. godinu, ističući da će u fokusu biti podrška malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima. Pre svega, podrška će biti usmerena u pravcu intenzivne poljoprivredne proizvodnje. Prvenstvo, ovo se odnosi na sisteme za navodnjavanje gde, gde prema Radojevićevim rečima, vlada najveće interesovanje poljoprivrednika u Vojvodini.
On je istakao da je u ovu oblast, od 2016. godine, zajednički sa poljoprivrednicima uloženo preko 2,5 milijarde dinara, čime je omogućeno navodnjavanje na novih preko 16.000 hektara obradivih površina.
Ono što je glavna karakteristika agrarne politike i prošlogodišnjeg, i ovogodišnjeg, a predviđena je i budžetom za 2019. godinu, jeste podrška mladim poljoprivrednicima do 40 godina, što je podrška potrebi za generacijskom obnovom vojvođanskog sela, ukazao je Radojević povodom ove investicije. Na raspolaganju, za ove svrhe, u narednoj godini je 250 miliona dinara. Radojević je podsetio da je ,u protekle dve godine, formirano oko 250 novih gazdinstava, čiji su nosioci mladi poljoprivrednici.
Kao ključne investicije koje se nastavljaju, Radojević je naveo i zajednička ulaganja sa lokalnim samoupravama, koje resorni sekretarijat realizuje za izgradnju i rekonstrukciju vodovodne i kanalizacione mreže u seoskim sredinama, kako bi se podigao nivo kvaliteta života.
Prema Radojeviću to su dva paralelna procesa, koja su neodvojiva. S jedne strane ulaganje u poljoprivrednike, a s druge strane podizanje kvaliteta života u seoskim sredinama.
Na Forumu se obratio i potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam, Ivan Đoković, koji je istakao da edukacija i zanavljanje poljoprivredne mehanizacije doprinose rastu konkurentnosti poljoprivrede.
„Čitav splet mera koje je u prethodnom periodu pripremila Pokrajinska vlada i Sekretarijat za poljoprivredu, u sprezi sa drugim resornim sekretarijatima, osvedočio se analitičkim podacima o tendenciji rasta, ne samo u domenu proizvodnje, već i rasta agroindustrije, odnosno prerađivačkog sektora poljoprivrede, zatim izvoza i zapošljavanja“, rekao je Đoković.
On dodaje da u drugim delatnostima nisu evidentirane takve tendencije, te da je u toku konceptualizacija mera, koje će zaustaviti dalji odliv kadrova, a samim tim omogućiti da se povećaju zarade, da se ljudi zadrže na tržištvu rada i u proizvodnim procesima.
Generalni direktor Ekonomskog instituta iz Beograda Dragan Šagovnović, izneo je da je ovogodišnja tema proistekla iz stava da ne štitimo dovoljno našu sortnu baštinu i da bi pažljiviji odnos prema autohtonim sortama mogao da bude jedan od načina za podizanje naše konkurentnosti. Kako je istakao, digitalnu tehnologiju treba koristiti i u proizvodnji autohtonih sorti.
Ekonomski institut iz Beograda i Društvo agrarnih ekonomista Srbije su organizatori Foruma, a uz podršku projekta ENABLE.EU i Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije.
