Вук Радојевић: Очување аутохтоних сорти и раса у складу је са савременом пољопривредом
“Аутохтоност пољопривреде у Србији себе може и мора да препозна у ери дигитализације“, поручио је покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство др Вук Радојевић у обраћању на Осмом пољопривредном форуму ”Храна за Европу”, који се одвија под радним називом „Аутохтона Србија у дигиталном времену“.
У склопу етно комплекса Врдничка кула, у Врднику, где је овај скуп одржан, у обраћању стручњацима из области агробизниса, др Радојевић је истакао да су ово компатибилне области, и да Србија управо кроз своје аутохтоне сорте биљака и расе животиња може да пронађе своје место и на међународном тржишту.
Радојевић је упознао учеснике Форума и са мерама аграрне политике на територији АП Војводине за 2019. годину, истичући да ће у фокусу бити подршка малим и средњим пољопривредним газдинствима. Пре свега, подршка ће бити усмерена у правцу интензивне пољопривредне производње. Првенство, ово се односи на системе за наводњавање где, где према Радојевићевим речима, влада највеће интересовање пољопривредника у Војводини.
Он је истакао да је у ову област, од 2016. године, заједнички са пољопривредницима уложено преко 2,5 милијарде динара, чиме је омогућено наводњавање на нових преко 16.000 хектара обрадивих површина.
Оно што је главна карактеристика аграрне политике и прошлогодишњег, и овогодишњег, а предвиђена је и буџетом за 2019. годину, јесте подршка младим пољопривредницима до 40 година, што је подршка потреби за генерацијском обновом војвођанског села, указао је Радојевић поводом ове инвестиције. На располагању, за ове сврхе, у наредној години је 250 милиона динара. Радојевић је подсетио да је ,у протекле две године, формирано око 250 нових газдинстава, чији су носиоци млади пољопривредници.
Као кључне инвестиције које се настављају, Радојевић је навео и заједничка улагања са локалним самоуправама, које ресорни секретаријат реализује за изградњу и реконструкцију водоводне и канализационе мреже у сеоским срединама, како би се подигао ниво квалитета живота.
Према Радојевићу то су два паралелна процеса, која су неодвојива. С једне стране улагање у пољопривреднике, а с друге стране подизање квалитета живота у сеоским срединама.
На Форуму се обратио и потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за привреду и туризам, Иван Ђоковић, који је истакао да едукација и занављање пољопривредне механизације доприносе расту конкурентности пољопривреде.
„Читав сплет мера које је у prеthodnom периоду припремила Покрајинска влада и Секретаријат за пољопривреду, у спрези са другим ресорним секретаријатима, осведочио се аналитичким подацима о тенденцији раста, не само у домену производње, већ и раста агроиндустрије, односно прерађивачког сектора пољопривреде, затим извоза и запошљавања“, рекао је Ђоковић.
Он додаје да у другим делатностима нису евидентиране такве тенденције, те да је у току концептуализација мера, које ће зауставити даљи одлив кадрова, а самим тим омогућити да се повећају зараде, да се људи задрже на тржиштву рада и у производним процесима.
Генерални директор Економског института из Београда Драган Шаговновић, изнео је да је овогодишња тема проистекла из става да не штитимо довољно нашу сортну баштину и да би пажљивији однос према аутохтоним сортама могао да буде један од начина за подизање наше конкурентности. Како је истакао, дигиталну технологију треба користити и у производњи аутохтоних сорти.
Економски институт из Београда и Друштво аграрних економиста Србије су организатори Форума, а уз подршку пројекта ЕНАБЛЕ.ЕУ и Савеза пољопривредних инжењера и техничара Србије.