Veliki otkupljivači zakucali pšenicu na 18,5 dinara

Postalo je uobičajeno da svaku žetvu prati nezadovoljstvo poljoprivrednika cenom hlebnog zrna i to se nije promenilo ni ove žetve. Naime, sve do pre nekoliko dana očekivalo se da će kilogram dostići 20 dinara pa i više od toga. To bi bilo blizu cene od 22 dinara koliko ratari smatraju da, kada se saberu svi troškovi proizvodnje, vredi novi rod. Međutim, novi rod prodavao se u žetvi između 18 i 19 dinara po kilogramu,  a cena se sada zaustavila na 18,5 dinara s izgledom da kilogram pšenice bude i jeftiniji.

Po svoj prilici, odnos između ponude i tražnje učinio je svoje jer oni kojima je novac bio potreban već su pšenicu prodali i dobili pare, dok drugi novi rod drže na lageru čekajući oktobar i novembar kada se, po rečima agroekonomista, može očekivati skok cene pšenice.

- Oni kojima je novac bio potreban, a to su zemljoradnici koji obrađuju 20 do 30 hektara i ujedno i najbrojniji u domaćoj poljoprivredi, već su unovčili ovogodišnji rod pšenice prodajući ga, kako ko, od 18 do 19 dinara po kilogramu - kazao je predsednik Skupštine asocijacije poljoprivrednika Srbije Ivan Vučković. - Tako su veliki trgovci zahvaljujući manjim ratarima napunili skladišta pa pšenicu više ne otkupljuju, dok su mali poljoprivrednici od prodaje koliko-toliko „zakrpili rupe“ pa se ciklus trgovanja jednim delom završio. Na red će kasnije doći veliki zemljoradnici koji obrađuju više stotina pa i po nekoliko hiljad hektara koji su pšenicu lagerovali u iščekivanju jeseni i zime. Tako se desilo da, budući da sada više niko ne nudi pšenicu, a ni ne traži je, cena novog roda ide naniže, mada se očekivalo suprotno.

S prinosom od pet tona...

Po rečima Vukosava Sakovića iz „Žita Srbije” žetva je skoro završena i ezultati pokazuju da smo dobili 2,6 miliona tona pšenice, ali i da ima oko pola miliona tona zaliha od lanjske žetve. Nacionalni prosek je 4,5 tona po hektaru.

- Ova žetva biće upamćena po velikom rasponu u prinosima - od tri do devet tona po hektaru, i po tome što je zrno boljeg kvaliteta u odnosu na prošlu godinu, pa će se i na inotržištu bolje prodati.U pogledu cene žito je bilo skuplje nego lanjske žetve jer se sada kilogram prodavao od 18,3 do 19 dinara, a tokom prošle žetve ta količina vredela je 17,5 dinara - sumirao je Saković.

U vezi pada cene novog roda pšenice Saković je istakao da se, čim je manje tražena - manje se i plaća.

- Oni  koji su imali prinos oko pet tona po hektaru mogu biti zadovoljni cenom ovogodišnjeg roda tokom žetve, posebno ako se ima u vidu klima u kojoj je pšenica sazrevala – kazao je Saković.

Poljoprivrednik iz Subotice Miroslav Kiš kaže da se među zemljoradnicima i otkupljivačima priča da će kilogram pšenica ići ispod 18 dinara, a da će tek na zimu cena biti dobra.

- Ratari su i sa cenom iz žetve u gubicima od 50 evra pa i čak i  do 100 evra po jutru – istakao je Kiš, ukazujući na to da kilogram brašna košta od 55 dinara pa naviše, dok su druge namirnice od pšenice daleko skuplje... -Prinosi su bili neujednačeni, na severu Bačke dobilo se pšenice od dve pa do pet tona po jutru. U lancu proizvodnje svi dobro zarade, jedino zemljoradnici  rade za badava i uz to zbog ćudi klime zemlju obrađuju uz daleko veći rizik u odnosu na druge u prehrambenoj industriji.

Agroekonomista iz Novog Sada Žarko Galetin kaže da se mimo očekivanja dogodilo da se kilogram žita zaustavio na 18,5 dinara i da su, bez sumnje, rast cene pšenice zaustavili veliki otkupljivači.

– Oni su najverovatnije napunili skladišta i više nemaju potrebe da žito otkupljuju – kazao je Galetin, ističući da će u narednim žetvama Zakon o robnim berzama, koji stupa na snagu  1. septembra, pomoći ratarima u budućoj prodaji, ali i da je potrebno da država napravi snažnu kampanju kako bi uputila zemljoradnike u veštine berzanskog trgovanja.

Galetin savetuje poljoprivrednike da ako ne moraju ne prodaju pšenicu jer će zbog pandemije KOVID-19 žito imati bolju cenu

– Kilogram pšenice sigurno je u narednom periodu neće se prodavati po ceni nižoj od 18,5 dinara, ali treba biti strpljiv. Pandemija koronavirusa napravila je velike poremećaje na svetskom tržištu, pa i na tržištu hrane i još ih pravi i pšenica će zbog toga imati vrednost – rekao je Galetin.

Z. Delić