Uređena prodaja pred kućom - prilika za mala gazdinstva

Uz to, kako bi prodali svoje proizvode, proizvođači moraju da zadovolje određena pravila kao da je reč o najrazvijenijim kompanijama na svetu, pa bi najava ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislava Nedimovića da će uskoro biti napravljen koncept da svako domaćinstvo, svako gazdinstvo može da se registruje i iznese svoje proizvode na prodaju, bilo da je reč o siru, prerađevinama od mesa, vinu ili drugim proizvodima, trebalo da promeni ovu situaciju nabolje. To bi, kako je ministar rekao, omogućilo razvoj svakog mesta i svakog sela u Srbiji i značajno smanjilo troškove transporta robe.

Da se uz put, ispred kuća ili na njivama prodaju različiti poljoprivredni proizvodi svakodnevna je slika. Među onima koji već odavno svoje proizvode plasiraju s njive je i poljoprivrednik iz Begeča Marko Čordić, koji gaji krompir i šargarepu na 500 hektara oranica. On ukazuje da je najava ministra o prodaji proizvoda direktno s njive, odnosno gazdinstava dobra vest, i praksa u inostranstvu, pa je dobro da se slede iskustva razvijenih zemalja, na prvom mestu Nemačke. Čordić već godinama seje krompir i šargarepu i prodaje ih megamarketima, i ne žali se,  a na otkupnom mestu u blizini puta za Bačku Palanku prodaje ovo povrće druge klase na malo.

Kako bi se plasman poboljšao, po svemu sudeći, potrebno je da se više pažnje posvetiti marketingu, kako bi što više kupaca znalo za ponudu.

„Proizvodim sir, ali kupaca je malo, dođu kod mene kući za kilogram, dva, a nikad  deset ili 50 kilograma sira, mada bih mogla, od mleka koje imam, da zadovoljim takvu poruybinu“, kaže jedna od prodavačica mlečnih proizvoda na Futoškoj pijaci.

Slično kažu i drugi prodavci koji svoju robu nude na pijačnim tezgama, ukazujući da nemaju dobro iskustvo sa veletrgovcima.

„Jedan šleper kupusa sam zapravo poklonila jer je veletrgovina na moj račun prebacila troškove transporta i zato nisam sigurna da će troškovi prodaje od kuće biti niži nego na pijaci, gde odmah mogu da obrnem novac“, navodi Desanka Mirković.

„Šargarepu i krompir, oko 8.000 tona prodajem  u Rusiju, Bugarsku, Makedoniju…“, kaže Čordić, ukazujući da bi uz mogućnost prodaje na licu mesta poljoprivrednici imali manje troškove čuvanja namirnica i transporta do veletržnica, odnosno bolju zaradu.

Sadašnja otkupna cena ovogodišnjeg roda krompira, luka, šargarpe od 20 dinara za kilogram najviše muči poljoprivrednike, pa najava o prodaji na licu mesta nije loša, pod uslovom da se na novac ne čeka dugo.

„Prodao sam  pola tone krompira jednom trgovinskom lancu, ali novac čekam već treću semdicu. Rekli su da ću ga dobiti kada ga prodaju. Bilo bi nam od koristi da rod odmah možemo da prodamo, ali ne bi bilo loše i da država poradi da otkupne cene povrća bude više zbog troškova odgajanja“, navodi Ilija Vojnović, koji već 18 godina prodaje povrće ispred kuće u Futogu.

Na tezgi ispred kuće Vojnović prodaje deset kilograma luka za 200 dinara, koliko koštaju i krompir i šargarepa, dok kilogram belog luka nudi za 400 dinara.

Po rečima Mirjane Ignjatović povrtarima za ovakv vid trgovanja treba otkupna stanica koju bi moralo da ima svako selo, što sada nije slučaj. Po njenim rečima, ni do sada nije niko branio da se od kuće trguje, premda priznaje da bi joj godilo da odmah nađe kupca za deset vagona krompira.

„Ministarstvo bi, ako zaista želi da pomogne poljoprivrednicima trebalo da povede računa o malim gazdinstvima i njihovim viškovima, odrediti ko su veliki, a ko mali proizvođači, koje količine će moći da se otkupljuju, po kojoj ceni, kakvog kvaliteta...“, kaže Mirjana Ignjatović.

Z. Delić