U zadruzi „Agronom Despotovo–Pivnice” crnog luka 85 tona po hektaru

Kako saznajemo od Janka Kadlika, inženjera fitomedicine u Zadruzi OŽ „Agronom Despotovo–Pivnice”, koja se bavi proizvodnjom luka na 200 hektara, ovogodišnji rod prolećnog će biti do 85 tona po hektaru. Međutim luk je navodnjavan tri puta nedeljno.

- Godina je bila teška i uz dosta navodnjavanja, uspeli smo da postignemo dobar rod. Trenutno, na ovoj parceli prolećnog luka ima na 10 hektara. Kiše su stigle kasno i one nam ostavljaju velike probleme. Luk je trebalo da pokupimo pre dve, tri nedelje, dok je bilo suvo vreme. Sada počinje da retrovegetira, a i dolazi do pojave fuzarioze korena zbog prevelike vlažnosti zemljišta, tako da je već dva tri procenta luka propalo. Biće problema i oko skladištenja zbog pojave čađavice zbog prevelike vlage, ali i uz sve to rod će biti kao i prošlih godina – kaže Kadlika.

Luk ne može, kako pojašnjava naš sagovornik da se skuplja dok je vlažan, pa se mora čekati idealno vreme za to. Septembar je, po njegovim rečima, najgori od svih u poslednjih deset godina koliko je on u proizvodnji u pomenutoj firmi.

Luk, kako nam je pojasnio, mora da se prosuši, da bi se zemlja rastresla. Potom ide skupljanje luka kombajnom, pa utovar u hladnjače, nakon toga na dosušivanje i regulaciju temperature zbog bolesti i dalje čuvanje do prodaje.

Najčešće prodaju domaćima trgovinskim lancima poput “Lidla” , potom “Univera” i “Delezea” a jedan deo izvoze.

- Ove godine nam je luk malo krupniji. Međutim, kupci ne pitaju ni za krupnoću ni za kalibražu, sve im treba, jer većina proizvođača nije uspela toliko da navodnjava, pa su im propali usevi i ostali su na sitnom luku.

Janko Kadlik je, zahvaljujući poslu koji radi u zadruzi, a za šta se i školovao, ostao da živi u rodnom mestu Pivnice.

- Ovakvih prilika je veoma malo. Moje kolege sa fakulteta su daleko od svojih domova i napustili su svoja sela, jer nema adekvatnog posla za njih. Nas devedeset odsto studenata sa fitomedicine smo bili iz manjih mesta, upravo zato su zadruge veoma korisne za nas koji završimo Poljoprivredni fakultet – zaključio je Kadlik.

Kod nas je navodnjavano tri puta nedeljno i reč je o visokim troškovima, ali je sada na ove cene to opravdano. Međutim, ko nema novca da uloži u proizvodnju, u velikom je problemu – pojašnjava Kadlika.

Pored luka, uzgajaju i krompir i cveklu, a kako se 20 godina bave povrtrastvom i ratarstvom, došli su do nekoliko hiljada hekatara pod tim kulturama.

- Papriku smo radili pre, ali pošto je ona ograničena na ručno branje, odustali smo zbog nedostatka radne snage. Godina je bila izuzetno zahtevna zbog prevelike suše, koja je tražila previše navodnjavanja koje ne daje te efekte na tu temperatiru. Naime, kada su temperature konstatno na 40 stepeni, biljke bukvalno koriste tu vodu da sebe ohlade. Solidno smo postigli i dostigli smo prosečne prinose, bez obzira na tešku godinu. Krompira do 50 tona po hektaru, do onog kasnog koji dolazi za dve nedelje, a njega će biti do 65 tona, što je prosek jednak odličnim godinama. Cvekla je malo manje zahtevna, a uz intenzivno navodnjavanje postigli smo idealne rezultate – kaže naš sagovornik.

Zadruga OŽ “Agronom Despotovo - Pivnice” osnovana je 2001. godine kao porodična firma. Dvedest godina kasnije poseduju kompletnu mehanizaciju i opremu poslednje generacije, namenjenu osnovnoj obradi zemljišta, predsetvenoj pripremi, kombajne za ubiranje ratarskih kultura, specijalizovane mašine za sakupljanje povrtarskih kultura, ali i sejačice koje su satelitski navođene i namenjene preciznoj poljoprivredi. Pored mehanizacije koja je namenjana za primarnu proizvodnju, poseduju i mašine za pranje, čišćenje i pakovanje povrtarskih kultura, kao i objekte za njihovo skladištenje.

S. Aničić Ilić

Foto: R. Hadžić