U trezoru u norveškom Svalbardu čuva se i naše seme pšenice

Ali ti­me ni­je još za­vr­šen pro­je­kat Fon­da za ras­po­de­lu do­bi­ti (Benefit Sharing Fund) me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je Uje­di­nje­nih na­ci­ja za hra­nu i po­ljo­pri­vre­du (FAO), ko­jim je ru­ko­vo­dio In­sti­tut za ra­tar­stvo i po­vr­tar­stvo No­vi Sad.

Ru­ko­vo­di­lac pro­jek­ta dr Sa­nja Mi­kić je is­ta­kla da In­sti­tut, po­red str­nih ži­ta, na­me­ra­va da ra­di na oču­va­nju ge­net­skih re­sur­sa i osta­lih ži­ta­ri­ca i pse­u­do­ži­ta­ri­ca ,po­vr­ća, le­ko­vi­tog bi­lja, in­du­strij­skog i krm­nog bi­lja, u na­red­nom pro­jek­ti­ma ko­je bi uklju­či­le i sla­nje sem­na na Sval­bard.

Naj­ve­ći deo po­sla­tog se­me­na na Se­ver­ni pol je iz ve­li­ke ko­lek­ci­je no­vo­sad­skog In­sti­tu­ta za ra­tar­stvo i po­vr­tar­stvo od na­ci­o­na­log zna­ča­ja,ko­ju je In­sti­tut de­ce­ni­ja­ma ču­vao, a deo je na­ba­vljen i od po­ljo­pri­vred­nih pro­i­vo­đa­ča.

Zbir­ka sor­ti je ra­zno­vr­sna, na­ve­la je za "Dnev­nik" dr Mi­kić, i ka­za­la da ob­u­hva­ta naj­re­pre­zen­ta­tiv­ni­je uzor­ke str­nih ži­ta ko­ja su kra­si­la i kra­se na­še nji­ve na ce­loj te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je i da su me­đu nji­ma i sta­ra ba­nat­ka, ban­kut, rum­ska cr­ven­ka, no­vo­sad­ska cr­ven­ka...

- Iaka su mo­der­ne sor­te sko­ro pot­pu­no po­ti­snu­le sta­re lo­kal­ne sor­te i po­pu­la­ci­je sa na­ših nji­va, ma­li broj ga­zdin­stva iz za­ba­če­nih pla­nin­skih kra­je­va ze­mlje, uglav­nom na Pe­šter­skoj vi­so­rav­ni, i da­lje ču­va se­me­na str­nih ži­ta ko­ja su se ga­ji­la ge­ne­ra­ci­ja­ma u pro­šlo­sti, po­put po­pu­la­ci­ja ječ­ma bu­škat, pi­vac i gr­ba­vac - is­ta­kla je dr Mi­kić.

Do­ma­ća se­me­na str­nih ži­ta ne na­la­ze se sa­mo na Se­ver­nom po­lu, već se ču­va­ju i u ko­lek­ci­ji In­sti­tu­ta za ra­tar­stvo i po­vr­tar­stvo "No­vi Sad" u uslo­vi­ma ko­ji su po­god­ni za krat­ko­roč­no ču­va­nje sa ob­na­vlja­njem u po­lju sva­kih ne­ko­li­ko go­di­na.

Po­red to­ga, se­me­na su pot­hra­nje­na i u Na­ci­o­nal­nu ban­ku bilj­nih ge­na ko­ja pri­pa­da Di­rek­ci­ji za na­ci­o­nal­ne re­fe­ren­te la­bo­ra­to­ri­je Mi­ni­star­stva za po­ljo­pri­vre­du, vo­do­pri­vre­du i šu­mar­stvo ko­ja je opre­mlje­na sa­vre­me­nom opre­mom sa od­lič­nim uslo­vi­ma za sred­njo­roč­no i du­go­roč­no ču­va­nje se­me­na.

Dr Sa­nja Mi­kić is­ti­če da su re­zul­ta­ti ra­da is­tra­ži­va­ča In­sti­tu­ta za ra­tar­stvo i po­vr­tar­stvo "No­vi Sad" na sa­ku­plja­nju,ču­va­nju, ši­re­nju i pro­u­ča­va­nju ge­net­skih re­sur­sa str­nih ži­ta pre­po­zna­ti i van na­še ze­mlje i pred­sta­vlje­ni na Svet­skom da­nu hra­ne u ok­to­bru 2022. go­di­ne na FAO Fo­ru­mu o na­u­ci i ino­va­ci­ja­ma i na iz­lo­žbi o re­zul­ta­ti­ma Fon­da na sa­stan­ku Upra­vljač­kog te­la Me­đu­na­rod­nog spo­ra­zu­ma o bilj­nim ge­net­skim re­sur­si­ma u Nju Del­hi­ju u sep­tem­bru 2022. go­di­ne; u pri­su­tvu vi­še od 300 de­le­ga­ta iz 147 ze­ma­lja pot­pi­sni­ca Spo­ra­zu­ma fon­da.

Sla­nje do­ma­ćih se­me­na, is­ta­kla je, bi­la je po­sled­nja me­ra da se se­me­na do­ma­ćih sor­ti du­go­roč­no sa­ču­va­ju, jer se ar­hi­pe­lag Sval­bard ili Špic­ber­ška ostvra u Ark­tič­kom oke­a­nu na­la­zi na naj­se­ver­ni­joj tač­ki, pa je ge­o­graf­ski po­sma­tra­no bi­lo po­god­no me­sto za iz­grad­nju ban­ke ge­na ra­di bez­bed­nog i du­go­roč­nog ču­va­nje se­me­na, čak i u uslo­vi­ma glo­bal­nog oto­plja­va­nja.

Po re­či­ma dr Mi­kić, pre ne­go što su se­me­na po­sla­ta, to­kom dve pro­iz­vod­ne se­zo­ne, ra­đe­ni su polj­ski ogle­di u ko­ji­ma je is­pi­tan ve­li­ki broj oso­bi­na bit­nih za oplem­nji­va­če i pro­iz­vo­đa­če.

- Re­zul­ta­ti ova­kvih vi­še­go­di­šnjih ogle­da omo­gu­ći­lo je da se iz­dvo­je sor­te ko­je su naj­bo­lje po kva­li­te­tu, pri­no­si­ma, ot­por­no­sti na stre­sne fak­to­re ili dru­ge bit­ne oso­bi­ne. Ta­kav ge­net­ski ma­te­ri­jal će se da­lje ko­ri­sti­ti za stva­ra­nje po­bolj­ša­nih sor­ti ko­je će mo­ći bo­lje da od­go­vo­re na sa­da­šnje i bu­du­će iza­zo­ve sa­vre­me­ne po­ljo­pri­vre­de i dru­štva uop­šte - is­ta­kla je dr Mi­kić.

Cilj ogle­da je pro­na­la­že­nje sor­ti ot­por­nih ili to­le­rat­nih na raz­li­či­te fak­to­re stre­sa, po­put su­še, eks­trem­nih tem­pe­ra­tu­ra, bilj­nih bo­le­sti i šte­to­či­na, ali i onih sor­ti ko­je po svom nu­tri­tiv­nom sa­sta­vu nad­ma­šu­ju sa­vre­me­na i mo­gu do­pri­ne­ti po­bolj­ša­nju kva­li­te­ta is­hra­ne.

- U Ban­ci ge­na se ču­va pre­ko 1,1 mi­lion se­me­na bi­lja­ka iz svih ze­ma­lja sve­ta, što pred­sta­vlja ujed­no i naj­ra­zno­vr­sni­ju ko­lek­ci­ju se­me­na use­va na sve­tu - na­ve­la je dr Mi­kić. - Tre­zor ču­va du­pli­ka­te, od­no­sno re­zer­vne ko­li­či­ne osta­lih ba­na­ka ge­na ši­rom sve­ta u slu­ča­ju da u ovim ba­na­ka­ma do­đe do gu­bit­ka usled pri­rod­nih ka­tar­sto­fa, ra­to­va, ne­do­stat­ka fi­nan­sij­skih sred­sta­va, lo­ših uslo­va ču­va­nja, ne­struč­nog ru­ko­vo­đe­nja ili ne­kog dru­gog raz­lo­ga. Se­me­na se ču­va­ju po si­ste­mu "cr­ne ku­ti­je", što pod­ra­zu­me­va da se po­sla­te ku­ti­je sa se­me­nim ne otvar­jau (sa­dr­žaj se pro­ve­ra­va ske­ni­ra­njem ren­gen­skim zra­ci­ma, kao pri aero­drom­skoj kon­tro­li pr­tlja­ga) i sa­mo in­sti­tu­ci­ja ko­ja je po­sla­la se­me­na ima pra­vo da tra­ži nji­hov po­vra­ćaj u bi­lo kom tre­nut­ku. Sa­mo ču­va­nje se ne na­pla­ću­je, a tro­ško­ve tran­spor­ta pre­u­ze­la je in­sti­tu­ci­ja ko­ja je po­sla­la se­me­na.

Zor­ka De­lić