U srpskom buretu svake godine 50 miliona litara rakije

U Srbiji se godišnje proizvede do 800.000 tona šljive, od čega 70 odsto završi u rakiji, čija je produkcija 30 miliona litara godišnje, a pod dunjama je 5.000 hektara, po čemu smo drugi u Evropi, dok registrovanih proizvođača rakija ima 530, a postoji i dvadesetak udruženja..

Predsednik novoformiranog Saveza proizvođača rakije Ivan Urošević kaže da su se konačno za sada tri udruženja udružila da probleme u oblasti prerade voća u rakije reše u boljoj koordinaciji s ministarstvima.

Nagrade koje su rakije iz Srbije dobile u Kini potvrda su da proizvodimo veoma kvalitetne rakije, kojima treba prilika da dožive svetsku slavu, rekao je Urošević, i dodao da moramo da opšti kvalitet rakije dignemo na viši nivo.

Procene su, dodao je, da se godišnje proizvede i više od 50 miliona litara, pa je najbitnije da naučimo da proizvodimo kvalitetnu rakiju i da je kvalitetnu pijemo kod kuće, a samim tim će onda biti bolji i opšti kvalitet rakije.

On navodi da je najveći problem veoma veliki udeo nelegalnog tržišta.

Kao osnovnu prednost srpske rakije spominje vrlo kvalitetnu sirovinu „jer se kod nas rakija pravi od voća prve i druge klase”.

Naših rakija ima na svim kontinentima, ali u zanemarljivim količinama u odnosu na druga svetska pića. Moramo proizvodnju rakije u Srbiji mnogo bolje da uredimo da bismo mogli nastupati globalno, smatra Urošević, i dodaje da bi, uz pomoć države, trebalo da se stvori klima da se međusobno konkuriše kvalitetom i fer-plejom.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević ocenio je da je ključno uvođenje nelegalnih proizvođača rakija u sistem preko registracije da bi inspekcije i druge nadležne službe mogle da ih kontrolišu.

Registracija je najbitnija da bi koristili novac od Ministarstva poljoprivrede za, recimo, opremu za destileriju, i burad za odležavanje rakije, rekao je on, i dodao da je bitno da postoji nacionalna krovna organizacija koja će s državnim organima rešavati probleme u sektoru koji napreduje.

Ministarstvo, istakao je on, podsticajnim merama pomaže proizvođačima u proizvodnji kvalitetnih pića, kao i na podizanju višegodišnjih zasada.

Imamo predviđena i projektna sredstva za nastup, marketing i pojavljivanje na međunarodnim sajmovima, kazao je on, i dodao da se radi na klonskoj selekciji, odnosno očuvanju autohtnonih sorti šljiva.

Gvozden Kovačević iz užičkog sela Karan četvrta je generacija koja proizvodi rakiju, a sada je za dunjevaču dobio svetsku zlatnu medalju.

Najčuveniji smo po šljivi, potražnju za rakijom ne možemo da zadovoljimo, ali trudimo se da kvalitet ostani isti, kazao je on, i dodao da je ukupna proizvodnja Zlatne doline oko 20.000 litara rakije.

Miroslav Knežević iz destilerije „Hubert 1924” iz Banatskog Velikog Sela, koja je dobila svetsko zlato za kajsijevaču, kaže da su priznanja tog nivoa značajna za srpsku rakiju kao nacionalni brend.

Kao ciljeve zacrtali smo propagandu naše rakije u svetu da bi izvoz bio veći, i borbu sa sivim tržištem, što lažno deklarisanih, što neregistrovanih proizvođača, kaže on, i dodaje da bi proizvodnja rakije mogla biti i motor oživljavanja sela i vraćanja ljudi na selo.

Za dobru rakiju tri stvari su bitne: odlično voće, poštovanje svih faza destilacije i gde se rakija čuva – šta kvalitetno bure može dodati rakiji da bi postala vrhunsko piće, poručio je Kovačević.

Rakiju kao nacionalni brend Milan Zarić, iz destilerije „Zarić” iz Kosjerića, koja je u Kini osvojila zlatnu medalju za šljivovicu i srebrnu za rakiju od malina, a nedavno sklopila i ugovor za izvoz u tu zemlju, uporedio je s nacionalnim brendom Škotske – viskijem.

Z. Delić