U proteklih 15 leta za komasaciju izdvojeno oko milijardu i po dinara

U većini slučajeva do oranica teško stižu jer mnoge nemaju nikakav put pa im rascepkane i nepristupačne njive otežavaju obradu i povećavaju troškove proizvodnje.

Zato svaki novi postupak komasacija donosi višestruku korist za vlasnike zemljišta i za lokalne samouprave. Naime, u postupku komasacije poljoprivednici ne mogu dobiti zemlju koja je udaljena više od one gde je bila pre komasacije, kao ni lošijeg kvaliteta. Mogu dobiti samo zemlju bliže naselju i na manjem broju parcela, koja je istog ili približno istog kvaliteta.

Prednost komasacije najbolje se može videti na primeru Botoša, gde je komasacija lane završena i gde su poljoprivrednici na novim njivama već  ostvarili prvu ekonomsku godinu.

– Prosečna veličina parcele u katastarskoj opštini Botoš pre komasacija bila je 1,3 hektar, a sada je malo više od 2,9 – kaže član Komisije za postupak komacasije u Botošu Srđan Krainović. – Pre komasacije bilo je 5.087 parcela, a posle komasacije ih je 2.306. U postupku komasacije bilo je oko 1.000 učesnika, koji su raspolagali sa 6.986 hektara, odnosno 850 vlasnika i 150 suvlasnika njiva. Iz tih podataka vidi se da postupkom komasacije ne dolazi samo do ukrupnjavanja poljoprivrednih parcela već se i značajno smanjuje broj parcela u ataru pa se istovremeno rešavaju i imovinskopravni odnosi, dobijaju se novi digitalni podaci premera, stvaraju se uslovi za kompleksno uređenje atara – otvaraju se novi atarski putevi i kanali, zatvaraju se nepotrebni, ostavljaju se površine za podizanje poljozaštitnih pojaseva, obezbeđuju se površine za novoplanirane saobraćajnice...

– Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo od 2003. godine dodeljuju bespovratno novac za komasacije pa je tako od te godine u 34 katastarske opštine, u 19 jedinica lokalne samouprave u Vojvodini zaključeno ugovora za postupak komasacije na oko 157.000 hektara – kaže Aleksandar Matić iz tog sekretarijata. – Od 2003. godine do danas za poslove komasacije Sekretarijat je obezbedio 670 miliona dinara, a ukupna vrednost posla, koji su zajednički finasirali Sekretarijat i lokalne samouprave, iznosi oko 1,41 milijardu dinara. Važno je napomenuti da Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, na osnovu raspisanih konkursa i podnetih prijava, zaključuje ugovore s jedinicama lokalnih samouprava. Samim tim, podaci kojima raspolaže odnose se isključivo na postupke komasacije kojje je sufinansirao Sekretarijat. Lokalne samouprave su te koje određuju na kojem području će se raditi komasacija, da li na celom katastarskom području opštine ili pak samo u delu. Zato planiranje i započinjanje novih postupaka komasacije zavisi samo od opština i gradova, koji prave programe komasacije, potom ih usvajaju na skupštinama i naposletku traže saglasnost od Ministarstvo poljoprivrede.

U Nadalju postupak komasacija tek treba da počne. Zemlja se nalazi na potesu između Bačkog Gradišta i Čuruga i u postupku komasacije biće 206 učesnika koji rasplažu s 222 hektara. Prosečna veličina oranice, navode u opštini Srobran, kreće se od pola jutra do jutra. Komasacija tek treba da krene i u Debeljači (opština Kovačica) i u oba mesta s opštinama je Sekretarijat zaključio ugovore o sufinansiranju postupka komasacije.

Komasacija duga tri godine 

Postupak komasacije sprovodi komisija za komasaciju koju formira lokalna samouprava. Komisiju čini sedam članova i sedam njihovih zamenika. Predsednik komisije za komasaciju je pravnik s položenim pravosudnim ispitom. Potreban period za obavljanje posla komasacije je tri godine. Geodetsko-tehničke poslove sprovodi geodetska organizacija koju kroz postupak javne nabavke izabere lokalna samouprava na čijoj teritoriji se sprovodi postupak komasacije.

U središnjoj fazi poslovi su u osam katastarskih opština (Baranda, Radenković, Manđelos, Banatsko Karađorđevo, Vizić, Jazak–Selo, Botoš i Kupusina), i to na 30.770 hektara.

U 12 katastarskih opština komasacija je u početnoj fazi (Pločica, Skorenovac, Morović, Uljma, Izbište, Vlajkovac, Neštin, Voganj, Čoka, Šašinci, Sonta i Glogonj) na površini od 69.278 hektara.

Z. Delić