U nekim selima pola njiva u ataru oru arendaši

Poljoprivrednici koji su ugovorili obrađivanje tuđih njiva u novoj ekonomskoj godini u poljoprivredi kažu da vlasnici njiva uglavnom imaju razumevanja za male prinose koji su zabeleženi ove godine i ne traže da zakup bude skuplji.

Koliko se hektara oranica tačno izdaje u najam niko ne zna. O tome ne postoje podaci i ne vodi se evidencija. Prema podacima od pre nekoliko meseci, imamo 565.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, a nema zvaničnih podataka o tome koliko je među njima zaista onih koji se bave poljoprivredom i ostvaruje prihod baveći se različitim poslovima u poljoprivredi.

Ni poljoprivredna udruženja o tome nemaju evidenciju, ali sagovornici „Dnevnika” napominju da u mnogim selima po Vojvodini otprilike polovinu obradive zemlje u privatnom vlasništvu rade vlasnici njiva, a polovinu ne rade posednici već arendaši.

Njive nisu skupe samo kada se kupuju već i kada se zakupljuju.

U atarima oko Novog Sada jutro arende izdaje se od 250 do 350 evra, u zavisnosti od toga gde se nalazi zemlja i kakvog je kvaliteta - kaže ratar Janko Hrćan iz Kisača i napominje da je po toj ceni arenda bila i lane.-Zemlje ima u ataru u Kisaču dovoljno u najam, polovinu rade vlasnici a polovinu izdaju u arendu oni koji su zaposleni, a arenda im je dodatni prihod.

Ali Hrćan skreće pažnju na to da ove godine kod zakupa ima novina, kojih nije bilo ranijih godina

Ima ratara koji odustaju od obrade tuđih njiva jer nemaju novac da plate arendu, a to se proteklih godina nije dešavalo. A drugi koji hoće i nadalje da obrađuju tuđe njive sada sklapaju dogovor sa zakupodavcima da arendu plate dogodine kada skinu novu rod.

Može biti i u žitu i kukuruzu

Osim u novcu, zakup zemlje može biti i u pšenici i kukuruzu. Koliko kilograma žita i kukuruza se može dobiti po jutru ili hektaru stvar je dogovora arendaša i zakupodavca.

Poljoprivrednik iz Subotice Miroslav Kiš navodi da je prosek tona žita po jutru, ali da se raspon kreće od 800 kilograma pšenice do 1,2 tone, a kukuruza 600 do 700 kilograma u zavisnosti od toga kakvog je kvaliteta zemlja, gde se nalazi, koliko je velika njiva...

- Vlasnici njiva koji su oranice izdali za ove useve dobili su više novca u odnosu na one koji su zakup ugovorili u devizama i ove i prošle godine, jer su kukuruz i pšenica znatno poskupeli - kazao je Kiš.

U okolini Srbobrana srednja cena arende je 280 evra po jutru, odnosno kreće se od 250 do 300 evra - kaže poljoprivrednik Đorđe Grujić.

On navodi da zakup nije poskupeo u odnosu na prošlu godinu i da ratari plaćaju zakup po istoj ceni, bez obzira na to šta su sejali na tuđim oranicama, premda postoje razlike u prinosima. Oni koji su sejali soju najgore su prošli.

- Rod uljarice je podbacio u potpunosti i zemljoradnici koji su je imali na tuđim oranicama sada su u čistom minusu i imaju muku kako da plate arendu za dogodine - naveo je Grujić.

I u Sremu arenda je po istoj ceni kao i prošle godine, kaže Radoslav Adamović iz Krčedina ,s tim što se paori iz tog sela suočavaju sa konkurencijom iz susednog mesta Novih Karlovaca(Sase)

- Paori iz Krčedina daju od 220 do 250 evra po jutru, a iz Novih Karlovaca plaćaju 300 evra po jutru, pa su zbog bolje cene u Krčedinu zauzeli 30 odsto njiva koje se izdaju u zakup - kaže Adamović.

I on naglašava da su ove godine arendaši loše prošli zbog poznatih neprilika koje su se desile zbog klime, ali naglašava da su se i prilike u pogledu zarade promenule u odnosu na ranije godine.

- Ne računajući ovu godinu koju ćemo završiti u minusu, ranijih godina smo prihod od letine sa tuđih njiva delili na ravne časti, polovina je bila naša zarada, a polovina je išla zakupodavcu. Sada je zarada arendaša svega 20 odsto - ističe Adamović.

U Dolovu, na području grada Pančeva, hektar arende je od 500 do 600 evra, kaže poljoprivrednik Marko Bojtar i navodi da nije opalo interesovanje za najam zemlje, mada ove godine zemljoradnici nisu ništa zaradili.

- Ratari računaju da će nova ekonomska godina biti bolja od ove. Poljoprivreda je fabrika pod otvorenim nebom, rizik je uvek prisutan i to poljoprivrednici znaju. I zato obrađuju zemlju, jer ako se jednom ispusti zakup, dogodine se neće povratiti - ističe Bojtar.

        Z. Delić