SUPERĆELIJSKA OLUJA UDARILA I NA PARADAJZ Cena kilograma od 150 pa naviše, evo KOLIKO JE POTREBNO ZA LITRU CEĐENOG SOKA
Ove godine paradajz je na otvorenim poljima slabo rodio zbog dva velika nevremena. Zato ga nema puno na pijacama i skup je. Prvo je krajem maja bilo leda a onda je i superćelijska oluja polovinom jula protutnjala Srbijom i navela velike štete paradajzu.
Kilogram naveliko zato se prodaje od stotinu do 120 dinara. Na pijacama košta od 150 dinara pa naviše, litar ceđenog je stotinu dinara, a lane se prodavao za 70 dinara. Kuvani paradajz košta 180 dinara, a prošle godine je bio 150 dinara
Ipak, ima njiva na kojima su povrtari uspeli da ga sačuvaju i sada su u velikom poslu, jer je tek sada vrhunac sezone.
Višestruki rekorder Srema i dobitnik nagrada za kvalitet i ukus paradajza od Novosadskog sajma i Privredne komore Srbije Tihomir Bojanić iz Čalme kod Sremske Mitrovice ove godine ima paradajza na tri jutra i kaže da će ga dogodine rasaditi na malo većoj površini, četiri jutra. Mada godina za paradajz nije obećavala, kaže da će imati dobar prinos - 30 tona po jutru, uprkos tome što je paradajz kasnije sazreo, bile su mu potrebne još tri sedmice.
Svaka pomoć dobrodošla
- Agencija za ruralni razvoj Sremske Mitrovice nam pomaže da svake godine održimo manifesticiji „Dan paradajza”, ali, nažalost, to nije dovoljno - kaže Tihomir Bojanić. - Pomoć države je presudna da bi se paradajz vratio na njive Srema, treba da se zaustavi uvoz sve dok ima na tržištu domaćeg paradajza. Tako rade u Holandiji, gde sam bio više puta o trošku Privredne komore Srbije i semenskih kuća.
- Sezona je dobro počela, posadio sam rasad i taman kada je biljka krenula da se razvija, 29. aprila je udario led i povrće sasvim uništio. Hteo sam da ga izvadim i posejem kukuruz - ističe za „Dnevnik” Bojanić. - Međutim, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta su me savetovali da ga ne diram već da uz primenu zaštitnih sredstava i ručni rad spasem rod. Na sreću, superćelijska oluja je polovinom jula zaobišla moju njivu i sada je lisna masa dobra, plod izvanredan a cena paradajza solidna.
On se paradajzom bavi decenijama i osim što ga prodaje naveliko, još ga i prerađuje, prodaje ceđeni i kuvani po tehnologiji koju je doneo iz Holandije, odakle se snabdeva i semenom „čibli”. Za to vreme, ističe, stekao je kupce, ali i vredne sezonske radnike koji su svake godine u poslu zajedno sa njegovom suprugom i sinom.
Puno je, kaže, ove godine uložio truda da bi imao odličan rod. Trebalo je, naglašava, dosta novca za zaštitna sredstva i kupovinu novog rasada na mestima gde je led uništio rod, ali ulog će mu se vratiti. - Područje Srema je bogom dano za paradajz, posebno sela oko Sremske Mitrovice, Čalma i Divoš, gde sunca ima od jutra do mraka. Dobro je i zemljište, posebno ako se, kao što ja to činim, redovno đubri stajskim đubrivom - naglašava Bojanić. Priča da nema posla u poljoprivredi koji nije radio, ali da se paradajz pokazao kao najisplativiji. - Hranio sam bikove i svinje i bankrotirao, sejem i soju, kukuruz, pšenicu, ali od ovih kultura neme zarade kao u paradajzu - naglašava Bojanić. - Zato bi bilo dobro kada bi se paradajz ponovo vratio na polja, kao nekada kada ga je bilo na više desetina hektara. Sada samo nas troje u Čalmi gajimo paradajz na pet, šest jutara.
Z. Delić
