Suncokret odlično rodio, ali mu cena prinose kvari

Žetva soje samo što nije počela, a ove godine ima je na 220.000 hektara. O toj uljarici niko još ne govori koliko će koštati, kao u slučaju suncokreta, ali je izvesno da će soje biti zbog kišne godine. 

Podaci s terena kažu da je suncokret dobro rodio, jer se prinosi kreću između tri i četiri tone po hektaru, a na nekim površinama zrna ima i iznad četiri tone po hektaru pa poljoprivrednici mogu biti zadovoljni količinom, pogotovo što je zrno dobrog kvaliteta.

Međutim, zadovoljstvo im kvari najava cene novog roda suncokreta, oko koje se, kao i svake godine, vode polemike između proizvođača i uljara.

Ratari bi da kilogram suncokretovog zrna bude kao i lane, kada je konačna cena s PDV-om bila 35,5  dinara kilogram, ali je najveći otkupljivač „Viktorija grupa” izašao s predlogom da kilogram ovogodišnjeg zrna suncokreta košta 28,5 dinara, s PDV-om.

Prošlogodišnju cenu, podsećamo, podigli su hrvatski i bosanski otkupljivači, koji su naš suncokret plaćali više nego što su nudili domaći trgovci. Ali je na cenu uticala i velika suša, koja, doduše, nije mnogo naudila suncokretu, koji, za razliku od drugih poljoprivrednih kultura, može da izdrži bez kiše.

Direktor Sektora sirovine u fabrici ulja „Cvet Banata” Zlatko Kanjuh kaže da tržište određuje cenu, te da je još rano govoriti o njoj jer je žetva u toku i da nije još formirana ni u okolnim zemljama.

– Ponuđena je samo akontna cena, a to znači da nije konačna – predočava Kanjuh, i dodaje da je lane suncokret kupovan po ceni višoj od one koliko je rod vredeo, što je dovelo do toga da se naposletku ulje uvozilo.Po Kanjuhovim rečima, prinosi su korektni i kreću se od 3,5 do 3,7 tona po hektaru.

– To je dobar prinos, premda je bilo godina kada je bio i bolji od ovogodišnjeg – kazao je on.

Iz kompanija „Gobi” iz Čantavira za „Dnevnik” su rekli da kilogram suncokreta otkupljuju po 28 dinara, s PDV-om, odnosno bez PDV za 25,8, dok se drugi otkupljivači nisu još oglasili, premda ih je „Dnevnik” pitao o tome.

Vodostaj zaustavio izvoz



Direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković navodi da je na međunarodnom tržištu suncokret pojeftinio pa da zato i domaći manje vredi, ali da na cenu useva utiče nedostatak barži i nizak vodostaj Dunava, pa se suncokret, dok se nivo reke ne podigne, ne može tovariti na brodove i prodavati.

– Očekuje se da se vodostaj Dunava podigne tek u oktobru i da tek onda krene izvoz, pa su to razlozi zašto je novi rod suncokreta jeftiniji od prošlogodišenjeg – kaže Saković. Na cenu druge uljarice – soje, Saković kaže da će uticati ne samo ponuda i tražnja već i to što lanjski rod soje nismo sav prodali.

Nenad Manić iz Udruženja „Banatski paori” kaže da većina poljoprivrednika nije prodala suncokret već ga lagerovala u silose, čekajući da cena bude prihvatiljiva.

– Smatramo da ovogodišnji rod treba da vredi 34,8 dinara, bez PDV-a, jer je tona suncokreta na međunarodnom tržištu između 270 i 310 evra –kazao je Manić, dodajući da država konačno treba da napravi razliku između velikih gazdinstava i onih koji obrađuju desetak hektara i manje.  

Nezavisna asocijacija poljoprivrednika Srbije izrazila je nezadoljstvo ove sedmice ponuđenom cenom od 28,5 dinara po kilogramu suncokreta.

„Najveća uljara u Srbiji vrši pritisak na ostale uljare da izađu s  niskom cenom, iako je u prednosti u odnosu na ratare, s obzirom na to da ima manje troškove u procesu proizvodnje ulja”, navodi se u saopštenju te asocijacije. „Ponuđena cena ne pokriva troškove proizvodnje i, ukoliko se hitno ne reaguje, delovaće destimulišuće na poljoprivredne proizvođače da se u budućnosti ne opredeljuju za uzgoj ove, za Republiku Srbiju, značajne kulture.

  Z. Delić