Slatki koren možda dogura do 40.000 hektara

Ratari koji su namerili da seju tu industrijsku biljku još početkom januara sklopili su ugovore sa šećeranama i sada s prvim danima marta prave planove kada će krenuti u ovogodišnje sejanje slatkog korena.

Koliko će ovog ranog proleća 2020. godine biti posejano repe ne zna se još pouzdano, osim što postoje očekivanja da ćemo je imati više nego lane.

U Poslovnom udruženju za industrijsko bilje očekuju da će šećerna repa zauzeti između 40.000 i 45.000 hektara, dok je prošle godine bila posejana na svega 29.000 hektara, a samo pre tri godine, 2017, slatki koren vadili smo s blizu 60.000 hektara.

I mada prerađivači ne žele da podele s javnošću informacije o tome na koliko hektara su ugovorili ovogodišnju setvu, ipak ratari otkrivaju da će za rod, u zavisnosti od prinosa, dobiti 36 evra po toni.

U  predsetvenim pripremama poznato je jedino da će, kao i lanjske godine, repu prerađivati šećerane u Crvenki, u vlasništvu grčke koppanije „Helenik šugar” i šećerane u Kovačici, Vrbasu i Pećincima, u posedu kompanije „Sunoko”. Dakle, ni ove godine neće raditi šećerana grčke kompanije „Helenik” u Žablju.

Na Poljoprivrednom institutu na Rimskim šančevima u Novom Sadu  ove sedmice već su posejali repu na oglednom polju. Dr Živko Ćurčić kaže da ratari ne treba da žure sa setvom.

– Klima jeste dobra da se krene u posao, ali poljoprivrednici prilikom odabira termina treba da vode računa o vlažnosti zemlje jer semenu može škoditi prisustvo prevelike vlage – upozorava dr Ćurčić.

On smatra da pravo vreme za sejanje repe počinje od polovine marta, premda u određivanju optimalnog roka, ističe, važe, kao, uostalom, i kada su pitanju druge kulture, vremenske prilike.

Premda se očekuje da će repe biti zasejano više, među poljoprivrednicima, reklo bi se, ne vlada interesovanje koje bi moglo ukazati na to da će se repa polako početi vraćati na njive. 

Branislav Krčedinac iz Crepaje kaže da će i ove godine posejati repu na oko 50 lanaca, odnosno oko 30 hektara, ali da su te površine manje nego ranijih godina.

– Pretprošle godine bilo je mnogo trulog korena, a lane je bila loša digestija pa ratari sve češće odlučuju da repu zamenu nekom drugom kulturom – navodi Krčedinac. – Mada, osim klime koja utiče na kvalitet roda i prinose, postoje i drugi razlozi koji odvaćaju poljoprivrednike od šećerne repe. Uprkos ugovorima sa šećeranama, uvek se nešto naknadno ispreči između poljoprivrednika i šećerana da se poslovni odnosi  naruše i budu na štetu paora.

Treba spomenuti i da jeftini šećer ne godi ni ratarima ni prerađivačima i da je to jedan od glavnih razloga zašto se repa sve manje seje. Od kada su ukinute kvote u EU za proizvodnju šećerne repe, šećeru je pala cena, i sada se kilogram prodaje od 60 do 70 dinara, što ne odgovara nijednima.

Ipak, šećera ćemo imati dovoljno za naše potrebe i da izvesne količine i prodamo na inotržištu. U lanjskoj kampanji prerađeno je oko 250.000 tona, a prinos je bio na višegodišnjem proseku od 55 tona po hektaru. Za domaće potrebe dovoljno nam je oko 200.000 tona.

Z. Delić