Setva desetak odsto skuplja od lanjske
NOVI SAD: U prolećnoj setvi neće biti velikih iznenađenja u odnosu na ranije godine, kada su posredi troškovi koji očekuju poljoprivrednike.
Do setve je ostalo još više od mesec dana, pa ratari kupuju ili su već kupili repromaterijal. Postala je praksa da im za svaku novu setvu treba više para, desetak odsto u odnosu na lanjsku i u tom pogledu neće biti izmena ni ovog proleća. Jedini izuzetak može biti u pogledu snabdevenosti semenima, jer poljoprivrednici kažu da nema baš svih sorti kukuruza, ali da postoje zamene.
Prema računici Agrarnog saveza Srbije, setva će biti deset odsto skuplja nego lanjska.
Sejanje kukuruza, koji treba da zauzme najviše oranica, približno milion hektara ,koštaće ratare između 32.000 i 36.500 dinara po jutru. U tu cenu ulazi cena semena, zatim prva hemija, vestačko đubrivo i gorivo –navodi za “Dnevnik” Nenad Manić iz Agrarnog saveza Srbije.- Setva soje stajaće, opet u zavisnosti od semena, između 26.000 i 31.500 dinara. Osim semena, u ovaj račun su ušla i zaštitna srdstva, veštačko đubrivo i gorivo. Ko bude sejao suncokret, trebaće mu najmanje para ,deset odsto manje novca u odnosu na setvu soje.
Ni u jednu cenu setve, podvlači Manić, nije ušla cena arende, koja je različita od mesta do mesta. Najjeftinije će proći, kaže, ratari koji drže u zakup državne oranice, jer zakup državne zemlje košta svega 200 evra, dok u pojedinim delovima pokrajine arendašima treba čak i 500 evra po hektaru za obradu zemlje u privatnim posedima.
U pogledu semena, naš sagovornik kaže da ga ima dovoljno, posebno domaćeg, koje je, smatra Manić bolje, jer je otpornije na ćudi ovdašnjih vremenskih prilika
U Poslovnom udruženju Žita Srbije, očekuju da kukuruz bude posejan na blizu milion hektara, soje malo više nego prošle setve od 240.000 do 250.000 hektara,a suncokreta manje. Prošle godine zauzeo je 218.000 hektara, a Vukosav Saković iz ovog udruženja navodi da bi ovog proleća suncokret mogao da zauzme iznad 200.000 hektara. Što se tiče snabdevenosti tržišta semenom kukuruza, Saković, kaže da ima veliki asortiman hibrida , s tim što pojedinih nema u prodaji.
– To nije domaći problem, već problem Evrope, zbog pada proizvodnje – naveo je Saković i dodao da na tržištu postoje zamene, pa poljoprivrednici neće osetiti ni nestašicu ni gubitak u prinosima.
Po rečima poljoprivrednika Jadrana Anđelkovića iz Kovina, semenske kuće su već počele da na kućnu adresu dovoze semena: kukuruza soje i suncokreta, ne samo kod njega, već i kod drugih poljoprivrednika. – Semenom se snabdevam od tri dobavljača i za sada isporuke idu redovno - kaže Anđelković, ali navodi da među ratarima kolaju priče da nema baš svih sorti kukuruza ili da ga neće biti .Ne znam od kuda te priče, jer ranijih godina se nije spominjala nestašica, već smo uvek mogli da biramo - naglašava Anđelković. –. Ukoliko semena, ponestane, biće da je to zbog toga što je veliki kupac celokupan asoptiman kupio ili zato što je u okolnim zemljama opala proizvodnja.
Poljoprivrednik iz Kisača, Jozef Fokman, seme je , takođe kupio, ali vaga , da li će uz kukuruz i soju posejati i šećerne repe, ili će repu zamenuti drugim kulturama,zbog lepe cene, koju sada na berzi postižu žitarice. U okoliki Kisača, svi su se već snabdeli semenima i drugim što treba za setvu - kaže Fokman ,očekujući da će vreme biti idealno da prolećna setva bude uspešno obavljena.
Z. Delić