RFV: 2,5 milijarde RSD za finansiranje privrede

RFV je za ovu godinu pripremio i nove konkurse, pored već postojećih kreditnih linija, pa je tako jedna kreditna linija namenjena investicijama u poljoprivredi u okviru IPARD programa, a druga razvoju turizma. 

Direktor fonda Goran Savić objašnjava da su konkursne linije nastale pre svega kao proizvod saradnje Razvojnog fonda i privrednika i poljoprivrednika na terenu. 

Razvojni fond Vojvodine je ove godine opredelio 2,5 milijardi dinara za kreditiranja privrede i poljoprivrede. RFV inače ima najniže kamatne stope na tržištu i one se kreću u rasponu od jedan do tri posto, kaže Savić.

Korisnici kredita za investicije u poljoprivredi, u okviru IPARD programa, mogu biti svi oni koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava, fizička lica, nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnici, kao i privredna društva i zemljoradničke zadruge. 

Najtraženiji krediti su, kaže Savić, za kupovinu nove opreme i mašina, ali navodi da RFV nije zadovoljan prošlogodišnjim povlačenjem sredstava iz Fonda kada su privrednici i poljoprivrednici dobili oko milijardu dinara.

Najviše se koriste krediti za kupovinu poljoprivrednog zemljišta kao i dugoročni krediti za investicije u poljoprivredi, dodaje Savić.

Kamatne stope se kreću u rasponu od jednog do tri procenta na godišnjem nivou u zavisnosti od sredstva obezbeđenja i toga da li korisnici kredita dolaze iz sredina koje spadaju u kategoriju razvijenih ili nerazvijenih opština. 

U RFV kažu da sredstvo obezbeđenja ovog kredita može da bude garancija poslovne banke, hipoteka prvog reda na poljoprivrednom ili građevinskom zemljištu, na stambenoj ili poslovnoj uknjiženoj nepokretnosti i zalog na novoj mehanizaciji. 

Kada je konkursna linija za razvoj turizma u pitanju, kamatne stope se kreću od 2 ili 3 procenta, ukoliko korisnik kredita dolazi iz kategorije nerazvijene, odnosno razvijene lokalne samouprave. 

Naglašavaju da je u pripremi saradnja RFV sa nadležnim organima koji bi subvencionisali navedenu kamatnu stopu na godišnjem nivou, kako za privredu tako i poljoprivredu.

Fond je, ističu, obezbedio i kredite namenjene za finansiranje ulaganja u turizam i ugostiteljstvo, konkretno za izgradnju, adaptaciju i opremanje turističkih objekata, sportsko rekreativnih i rehabilitacionih objekata...

Takođe, novac je namenjen za obnavljanje tradicionalnih seoskih domaćinstava koja se bave turizmom, za dizajn, pripremu i proizvodnju suvenira. 

Rok vraćanja kredita za obe kreditne linije je do sedam godina u okviru koga je i grejs period koji može trajati do 24 meseca. 

Za redovne kreditne linije takođe su u 2018. obezbeđena sredstva i raspisani novi konkrusi i to za dugoročne kredite za poljoprivredu, za kupovinu poljoprivrednog zemljišta, nabavku nove mehanizacije kao i za obrtna sredstva u poljoprivredi. 

Fond je uveo i novinu, a to je mogućnost izbora roka za vraćanja kredita, dužine grejs perioda i dinamike otplate, a starosna granica poljoprivrednika u momentu podnošenja zahteva je povećana na 70 godina. 

Kamatna stopa je za sve kreditne linije od 1 do 3 procenta u zavisnosti od sredstva obezbeđenja i toga u kojoj grupi razvijenih opština se nalazi podnosilac zahteva, kažu u Fondu.

Svi dugoročni krediti su sa rokom vraćanja do sedam godina, a izuzetak je Konkurs za nabavku nove mehanizacije gde je rok otplate do pet godina sa fiksnom kamatnom stopom od 1,5 procenata na godišnjem nivou.