RATARI NEMAJU RAČUNICU Na pijacama stranog krompira u izobilju

Na Kvantaškoj pijaci u Novom Sadu preprodavci kažu da je čak 90 odsto krompira, belog i crvenog, iz Francuske, a može se prepoznati po obliku i veličini, ali i po tome kako je upakovan jer na kraju yaka celom dužinom viri beli plastificirani papir s deklaracijom o zemlji porekla. Međutim, razlike u ceni nema – i domaći i iz uvoza, beli i crveni, koštaju isto – 40 dinara kilogram. Po rečima proizvođača iz Ivanjice Janka Nikolića, koji prodaje na Kvantaškoj pijaci, uvozni krompir pravi konkurenciju domaćem.

– Cena je ista, a kupci gledaju i izgled robe jer strani „bode oči”: krupniji je i ujednačenog, pravilnijeg oblika – naglašava Nikolić. – Naš krompir, ukoliko nije primenjena potpuna agrotehnika, sitniji je i različitih je dimenzija. Uz to, suša je nanela veliku štetu „krompirašima” pa je u brdsko-planinskim područjima rod podbacio i 70 odsto, i gotovo da ga i nema pa bi zato realno bilo da kilogram krompira staje od 60 do 70 dinara. Međutim, zbog uvoznog, ne smemo biti skuplji.

– Sada se proizvođačka cena kreće od 22 do 26 dinara po kilogramu, što nije loše ukoliko se uporedi s lanjskom, kada je krompir koštao od deset do 15 dinara – kaže proizvođač krompira na 15 hektara Branislav Zelenović iz Siriga. – Veliki proizvođači zbog uvoznog krompira sada nemaju kome da ga prodaju pa stoji u podrumima i magacinima, a treba povratiti novac uložen u setvu. S druge strane, Evropa ima višak krompira, pa je kod njih krtola jeftinija, a špediteri ga, računajući transport, trgovcima dovoze za 22 i 23 evrocenta pa po toj ceni i mi moramo da ga prodajemo.

Na pijacama i u velikim diskontima, ističe, nema samo francuskog kromppira, već i iz Poljske, Belorusije i drugih zemalja jer ga uvoze ne samo oni koji imaju višak novca već i špediteri posle istovara jabuka u Rusiji: da se ne bi vraćali praznih kamiona, kupuju usput krompir i prodaju ga na ovdašnjem tržištu.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Žarko Ilin kaže da bi, uprkos slabim prinosima, krompira trebalo da bude dovoljno za domaće potrebe. U iščekivanju zvanične statistike, dr Ilin procenjuje da je krompirom ovog proleća u Vojvodini zasejano između 8.000 i 10.000 hektara, a u široj Srbiji oko 50.000 hektra, što je proizvodnja u obimu višegodišnjeg proseka.  Za razliku od prof. Ilina, iz beogradske  firme “Arum” dr Živko Bugarčić kaže da će domaćeg krompira biti možda u narednih dva tri meseca, a da od marta sledi nestašica, jer krompira nema, zbog suše podbačaj u prinosima je i 40 odsto.- U brdsko–planinskim područjima više nema krompira ni za lek, sve je već rasprodato, pa ako je nekome ostalo neka ga čuva, dobiće dobru cenu na zimu – kaže dr Bugarčić.

– Sve zemlje EU stimulišu proizvođače krompira prilikom setve po hektaru pa za sadnju postoji veliko interesovanje. Kod nas nije tako te je pod krompirom svake godine sve manje oranica, ne samo zbog skupe proizvodnje – po hektaru poljoprivrednicima treba oko 5.000 evra ukoliko koriste deklarisano uvozno seme i agrotehniku – već i što naša država ne daje subvencije u proleće, u vreme sejanja tog povrća, već ih nudi za investicije radi kupovine poljoprivredne mehanizacije, što nije podstrek u pravo vreme – ističe Zelenović. 

Z. Delić