RAT ZA ŽITARICE Ratari vode bitku sa poljskim miševima, voluharicama i hrčcima
Prošao je i drugi, uslovno rečeno, rok za setvu pšenice 15. novembar, do koga su agronomi još ostavljali mogućnost za taj posao, pošto je proteklih godina zbog blage jeseni i tople zime pšenica sejana u prvoj polovini novembra tokom ževte imala dobar rod i nije se razlikovala po prinosima i kvalitetu zrna od one sejane u otimalnom roku, tokom oktobra.
Mada još nema podataka o tome koliko je ove jeseni posejano pšenice, uočljivo je da je na poljima ima manje. Tek na svakoj trećoj-četvrtoj njivi se zeleni i vidi da je ponikla do tri razvijena lista.
Stručnjak za pšenicu prof. dr Miroslav Malešević smatra da će se setva pšenice nastaviti verovatno i narednih dana , iako se ne zna ko će tu pšenicu preuzeti.
- Ove jeseni setva kasni iz dva razloga. Prvi je ekonomska nezainteresovanost poljoprivrednika, a drugi je dug sušni period, zbog čega se zemljište isušilo, pa nije bilo lako za obradu. U centralnom delu Srbije je kasnila berba kukuruza, takođe zbog vremenskih prilika i drugačijeg sortimenta.
Sagovornik „Dnevnika” pretpostavlja da je u Srbiji, do sada, zasejano oko 400.000hektara, od kojih je veći deo površina u AP Vojvodini. - Deklarisanog semena je bilo oko 60.000 tona, što je dovoljno za oko 240.000 hektara, pa će i ove godine dominirati„seme sa tavana”, što je poseban rizik u proizvodnji.
Prof. dr Malešević je ukazao na trenutno dve pojave na njivama pod pšenicom, da tek niklo žito masovno napadaju sitni glodari i da tamo gde ima pšenice nisu primećene masovne pojave lisnih vaši i cikada. Ali, ukoliko i dalje vreme bude povoljno, dovoljno toplo, štetni insekti se mogu javiti, tvrdi on.
Pšenice će biti sigurno za domaće potrebe jer nam treba od 1,5 do 1,6 miliona tona, odnosno dosta bi nam bilo i da je imamo na 300.000 hektara i po hektaru dobijemo oko pet tona hlebnog zrna, smatraju “ Žitia Srbije “.
Pretpostavlja se da na zalihama sada imamo minimum tri miliona tona pšenice, jer smo do sada prodali svega 400.000 tona pšenice na inotržišta,
Pošto dolazi zima kada se obim izvoza smanjuje, a od marta ponovo oživljava, očekivanja su da i dogodine uoči nove žetve pšnice na lageru imamo velike zalihe, ukoliko se obim trgovanja znatnije ne poveća tokom proleća.
Kako je naveo, ratari sada vode bitku da sa njiva uklone glodare: poljske miševe, voluharice i ponekog hrčka.
- Ima ih na celom području Srbije. Prenamnožili su se jer su ratari, umesto oranja, masnovno radili osnovnu obradu njiva tanjiranjem i razrivanjem - naglasio je prof. dr Malešević i kazao da bi glodara moglo da bude manje samo ako bi u narednim danima bilo hladnije vreme i magla.
Do tada , naglasio je, važno je pravilno postavljanje mamaca i obavezno posle toga rupe treba zatrpati da ne bi došlo do trovanja divljači i ptica.
- Suzbijanje glodara je delikatno jer se radi sa otrovnim mamcima, od kojih mogu da stradaju i korisne ptice koje se hrane miševima, zato treba znati kako postaviti mamac - istakao je prof. dr Malešević.
„Žita Srbije” su ranije iznela procenu da će ove godine pod pšenicom biti oko 600.000 hektara, što je manje nego prošle jeseni, kada smo pšenice imale posejane na oko 700.000 hektara. Ali, to ne treba da nas brine.
Z. Delić
