РАТ ЗА ЖИТАРИЦЕ Ратари воде битку са пољским мишевима, волухарицама и хрчцима
Прошао је и други, условно речено, рок за сетву пшенице 15. новембар, до кога су агрономи још остављали могућност за тај посао, пошто је протеклих година због благе јесени и топле зиме пшеница сејана у првој половини новембра током жевте имала добар род и није се разликовала по приносима и квалитету зрна од оне сејане у отималном року, током октобра.
Мада још нема података о томе колико је ове јесени посејано пшенице, уочљиво је да је на пољима има мање. Тек на свакој трећој-четвртој њиви се зелени и види да је поникла до три развијена листа.
Стручњак за пшеницу проф. др Мирослав Малешевић сматра да ће се сетва пшенице наставити вероватно и наредних дана , иако се не зна ко ће ту пшеницу преузети.
- Ове јесени сетва касни из два разлога. Први је економска незаинтересованост пољопривредника, а други је дуг сушни период, због чега се земљиште исушило, па није било лако за обраду. У централном делу Србије је каснила берба кукуруза, такође због временских прилика и другачијег сортимента.
Саговорник „Дневника” претпоставља да је у Србији, до сада, засејано око 400.000хектара, од којих је већи део површина у АП Војводини. - Декларисаног семена је било око 60.000 тона, што је довољно за око 240.000 хектара, па ће и ове године доминирати„семе са тавана”, што је посебан ризик у производњи.
Проф. др Малешевић је указао на тренутно две појаве на њивама под пшеницом, да тек никло жито масовно нападају ситни глодари и да тамо где има пшенице нису примећене масовне појаве лисних ваши и цикада. Али, уколико и даље време буде повољно, довољно топло, штетни инсекти се могу јавити, тврди он.
Пшенице ће бити сигурно за домаће потребе јер нам треба од 1,5 до 1,6 милиона тона, односно доста би нам било и да је имамо на 300.000 хектара и по хектару добијемо око пет тона хлебног зрна, сматрају “ Житиа Србије “.
Претпоставља се да на залихама сада имамо минимум три милиона тона пшенице, јер смо до сада продали свега 400.000 тона пшенице на инотржишта,
Пошто долази зима када се обим извоза смањује, а од марта поново оживљава, очекивања су да и догодине уочи нове жетве пшнице на лагеру имамо велике залихе, уколико се обим трговања знатније не повећа током пролећа.
Како је навео, ратари сада воде битку да са њива уклоне глодаре: пољске мишеве, волухарице и понеког хрчка.
- Има их на целом подручју Србије. Пренамножили су се јер су ратари, уместо орања, масновно радили основну обраду њива тањирањем и разривањем - нагласио је проф. др Малешевић и казао да би глодара могло да буде мање само ако би у наредним данима било хладније време и магла.
До тада , нагласио је, важно је правилно постављање мамаца и обавезно после тога рупе треба затрпати да не би дошло до тровања дивљачи и птица.
- Сузбијање глодара је деликатно јер се ради са отровним мамцима, од којих могу да страдају и корисне птице које се хране мишевима, зато треба знати како поставити мамац - истакао је проф. др Малешевић.
„Жита Србије” су раније изнела процену да ће ове године под пшеницом бити око 600.000 хектара, што је мање него прошле јесени, када смо пшенице имале посејане на око 700.000 хектара. Али, то не треба да нас брине.
З. Делић
