Rast izvoza i cena pšenice i brašna zbog krize na istoku
NOVI SAD: Ukrajinska kriza nije se još odrazila na povećani obim izvoza domaće pšenice i brašna, ali je za očekivati da u narednim danima poraste potražnja i skoče cene, budući da je Rusija najveći izvoznik pšenice u svetu.
- Sada je spoljno-trgovinska razmena uobičajena, ali u narednim danima očekujemo veće intersovanje inotrgovaca jer će doskorašnji kupci ruske pšenice žitaricu kupovati od drugih, pa i na ovdašnjem tržištu, pošto smo poznati kao proizvođači – izjavio je za“ Dnevnik“ direktor “Žitounije“ Zdravko Šajatović.
Kako je podvukao, pšenice imamo dovoljno za izvoz i za domaće potrebe. U žetvi smo dobili, naveo je, prema zvaničnoj statistici, oko 3,5 miliona tona, ali smo imali i prelazne zalihe ostale od žetve 2020. godine - 800.000 tona. U setvi u oktobru 2021. godine posejano je oko 630.000 hektara pšenice.
- Od žetve u julu 2021. godine do sada najviše smo žita prodali u Rumuniju 250.000 tona, potom u Italiju 225.000 tona ,a treći kupci su Severna Makedonija, BIH i Kosmet, gde je otišlo pođednako oko 50.000 tona, odnosno zajedno oko 150.000 tona pšenice.
Kilogram brašna, rekao je Šajatović, sada košta od 42 do 43 dinara, pa za strane kupce, prema domaćem kursu evra, košta od 355 do 360 evra za tonu. - Sve brašno prodamo u zemlje u okruženju Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i BIH .
- Od novog roda do sada smo prodali oko 75.000 tona, premda bi mogli da prodamo još toliko – kazao je direktor “Žitounije” Zdravko Šajatović.
Novi rekord
- Na Produktnoj berzi Novi Sad juče je postignut novi rekord u koštanju kukuruza i pšenice, što je posledica sukoba Rusije i Ukrajine - kazao je za “Dnevnik” direktor Berze Miloš Janjić. - Kilogram kukuruza dostitao je 33 dinara, a pšenica je bila 34,5 dinara. Generalno, na Berzi je manja ponuda jer trgovci osluškuju tržište, nadajući se novim rekordnim cename i ne izlaze na berzu.
Agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin podsetio je da Rusija i Ukrajina skoro trećinu sopstvene proizvodnje pšenice izvoze, što će sada, usled te nemogućnosti, drastično povećati potražnju za žitom i kod nas, a i dovesti i do skoka cene. – Već sada, a ukrajinska kriza je tek počela, na američkim berzama cena žita raste dnevno pet procenata – kazao je Galetin.
On je istakao da nije samo pšenica ta koja može da izazove skok cena i poremeti tržište, već da ukrajinska kriza može da dovede do viših cena hrane uopšte, ali i energenata - gasa i nafte. – Čak 40 odsto potreba za gasom i 27 odsto za naftom EU dolazi iz Ruske Federacije, pasvima, i kod nas i u svetu, slede poskupljenjai hrane i energenata.
Z. Delić
