RADOMIR IZ ČAČKA PROIZVODI OVU POSLASTICU Na tone izlazi iz radionice; Njegov proizvod obilazi svet

Pored rakije, dobar deo srpske šljive bude osušen, a na taj način njeno odredište budu tržnice širom evropskih zemalja.

Radomir Ljujić je uspeo da svoju proizvodnju sušenih šljiva održi na prosečnom nivou, pa je iz njegove sušare ponovo izašlo oko stotinu tona ove prirodne poslastice.

- Svake godine sušimo stotinak tona, malo smo imali i svog roda iako imamo sedam hektara naše šljive, nismo imali ni 30 posto roda kog smo trebali da imamo. Šljiva je čudno ponela ove godine, imala je lepog vremena kada je sazrevala, međutim puna je vode, žilava je i prosto ovakvu šljivu do sada nismo imali, kazao je ovaj voćar za RINU.

A na tržištu je srpske proizvođače sačekao neočekivani protivnik. Daleka južnoamerička zemlja uz minimalne napore i pomoć povoljne klime na evropsko tržište izvezla je poprilično jeftiniji proizvod. Međutim, srpskim šljivama ostali su verni stalni kupci.

- Kupci su tradicionalno naši ovde u Srbiji i Grčka je za sada aktuelna, pokušavamo sada malo da se vratimo u Rusiju, a imamo konkurenciju Čilea koji suši šljivu na otvorenom koja je spremna za 20 dana. Ove godine su se pojavili i oborili su cenu 20 posto suve šljive - priča Radomir.

Iako su količine proizvedene šljive u Srbiji drastično manje, čak kada se pogleda period od pre jednog veka Srbi ipak nisu odustali od ove voćne kulture.

- Srbija danas proizvodi jako male količine suve šljive u odnosu na vreme od pre sto godina, ali smo i dalje u samom vrhu po izvozu suve šljive, tako da se danas nalazimo na desetom mestu - ističe Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.

Još uvek se nije obistinilo da je od Srbije među šljivama ostala samo Srbija, dobar deo roda završio je u rakiji, a čak 20 000 tona osušeno je za grčko ili neko drugo strano tržište.