(FOTO, VIDEO) PRVI RASADNIK PO STANDARDIMA EVROPSKE UNIJE Primena najsavremenije tehnologije... Evo gde se nalazi najveći staklenik u Srbiji
Domaće povrtarstvo unapređeno je izgradnjom staklenika u Irigu, koje u tehnologiji proizvodnje rasada povrće ne zaostaje sa istim staklenicima u EU.
Iriški staklenik ujedno je i prvi staklenik u Srbiji koji primenjuje najsavremenije tehnologije EU.
Staklenik „Rasad grou” je novcem iz IPARD programa opremljen takvom tehnologijom koja omogućava kontrolu mikroklimatskih uslova, a to znači da se celokupna proizvodnja radi na betonu i kontrolišu se svi parametri - voda, vlaga, svetlost, toplota i hraniva.
Juče je upriličeno otvaranje novog dela staklenika na površini od hektara, gde se već nalazi i stari od 1,3 hektara.
U stakleniku će se godišnje proizvoditi 50 miliona rasada svih povrtarskih vrsta namenjenih za domaće profesionalne povrtare, prerađivačku industriji i privatna lica.
Plamena Halačeva je istakla da je za srpske poljoprivrednike, u okviru evropskog IPARD projekta, obezbeđeno 100 miliona evra.
Ona je rekla da je do sada bilo 15 IPARD poziva, odnosno 1.400 potpisanih ugovora sa srpskim poljoprivrednicima kojima je isplaćeno preko 100 miliona evra.
Direktor „Rasad grou” Anđelko Mišković izjavio je da se planira proizvodnja rasade za domaće tržište i strane inokupce, ali u bližem okruženju.
- Rasad je jeftina roba, a troškovi transporta su skupi, tako da će nam tržište biti zemlje u okruženju, ali radimo izvoz, recimo, i za autrijsko tržište, gde smo prodali osam miliona rasade celera.
Vlasnik staklenika Milutin Karas naveo je da se planira širenje prostora za još dva-tri hektara uz pomoć komercijalnih kredita, IPARD programa i Fonda za razvoj Srbije.
Istakao je da se proizvodnja odvija tokom cele godine, jer kada je toplo vreme, na otvorenim površinama se proizvodi zelena salata i cveće prvenstveno dan i noć.
Zamenica šefa delegacije EU Plamena Halačeva istakla je da „Rasad grou” pravi primer kako se putem IPARD programa EU može iskoristiti inicijativa privrednika da bi se unapredila poljoprivredna proizvodnja. Pozvala je preduzetnike u poljoprivredi, ali i u turizmu i ruralnom razvoju da konkurišu za novac, jer grandovi Ipard programa obezbeđuju od 60 do 70 odsto bespovratnog novca u odnosu na vrednost investicija.
- Ipard je kapija za integraciju srpske privrede u zajedničku EU privredu i zato IPARD projekte treba skoristiti u što većoj meri, jer, između ostalog,
kao u primeru „Rasad grou”obezbeđuju i najsavremenija tehnološka dostignuća srpskoj privredi - poručila je Halačeva.
Z. Delić