Podmladak Molovića iz Vitojevaca ostaje veran poljoprivredi

Vredni su i radni ne samo zbog očevog imena, nego i zbog toga što su uvideli da se u poljoprivredi moraju zasukati rukavi i intenzivno raditi da bi se omogućio solidan životni standard, pogotovo što to i zahteva proizvodnja duvana sorte “viryinija” kojoj su posvećeni.

Radiša Molović je po struci hemijski tehničar i do pre deceniju i po radio je u proizvodnji celuloze u sremskomitrovačkom “Matrozu”, njegova supruga Snežana je trgovac u seoskoj prodavnici, a sinovi Vladimir i Nemanja stekli su fakultetske diplome u Novom Sadu. Kada je dobio otkaz u “Matrozu”, Radiša nije hteo da traži posao u durgoj firmi, nego su u ataru Vitojevaca porodično ušli u proizvodnju duvana, koja iziskuje dosta angažovanja, ali u njoj ima sigurnosti i više para.

Na istom gruntu i pod istim krovom funkcionišu dva poljoprivredna gazdinstva, jer je uz oca Radišu gazdinstvo zasnovao i Vladimir, iako ima diplomi Visoke poslovne škole u Novom Sadu. U dva gazdinstva Molovići obrađuju 70 jutara zemlje, od kojih je 30 u njihovom vlasništvu i ostatak u zakupu, a pod duvanom se ustalila površina od oko 25 jutara. 

- Stalno sam bio uz dedu Lazara i oca u proizvodnji duvana i zavoleo sam taj posao, koji nije lak, ali sam uvideo da mi odgovara. U proizvodnji duvana dobro sarađujemo sa fabrikom duvana Kompanije JTI iz Sente i nadam se da će potrajati, da neću morati da tražim posao u struci. Oduvek sam voleo život i rad na selu, nisam težio tome da odem i radim u gradu, bez obzira što sam studirao u Novom Sadu. Svima koji imaju uslove, poželeo bih da ostanu ili da se vrate i žive na selu. Država treba da pomogne mladima za početak. Ko radi i ozbiljno je posvećen poslu, može da obezbedi sigurnu egzistenciju na selu, kao što je mi vidimo u proizvodnji duvana, koja je profitabilna. Tu smo svi skupa, porodično radimo posao i mislim da je tako za početak najbolje - uveren je Vladimir Molović, koji je zasnovao porodicu, oženio se Biljanom iz obližnjih Grabovaca i iznedrili su ćerkicu Dunju, koja je mezimica porodice.

- Uslova za život na selu ima, ali mora da se radi. Posebno u ovom poslu sa duvanom kojem smo posvećeni, kada se u njega uđe, nema nazad. U Vitojevcima je malo mladih iz moje generacije i mlađih koji su ostali da se bave poljoprivredom, jer i oni koji su ostali većinom su se zaposlili u firme i putuju na posao u Rumu, Šimanovce i druga mesta. Verovatno će neki od njih otići u gradove. Mi nemamo nameru nikud da idemo iz Vitojevaca. U selu ima osnovna škola do četvrtog razreda, posle deca u više reazred idu u Grabovce ili Platičevo, ko kako odluči. Mladi u provod najviše idu u Platičevo, koje je blizu na tri kilometra, ali sada zbog korone nije vreme za provod. Imamo i klupsku kafanu “Partizan”, a naš Fudbalski klub “Partizan” dobro se drži u gornjem delu tabele Sremske lige - kaže Vladimir.

Konji prirasli srcu

Braća Vladimir i Nemanja veliki su zaljubljenici u konje plemenite lipicanerske rase, pa zahvaljujući njima, štala je popunjena pre nešto više od decenije. Vladimir priča da, iako tata Radiša nekako nije voleo da drži konje jer je bio preokupiran drugim poslovima i zanimacijama, izgleda da je taj gen povukao od dede Lazara. Nekada je konje držala gotovo svaka kuća, a sada je u Vitojevcima svega petnaestak grla.

- Deda je držao radne konje, jer takvo je vreme bilo, traktori su bili prava retkost. Otac nije mario da se bakće konjima, ali su meni i bratu od malih nogu prirasli za srce. Dugo smo u špediter i paradni fijaker prezali rasne kobile Bistricu i Omoriku, koje su našu štalu obogaćivale potomstvom. Nedavno smo ostali bez Omorike, menjali smo je za takmičarski fijaker, pošto kada dozvoljava vreme volimo da nastupamo na fijakerijadama, a takođe i da jašemo konje, što je deo naše sremačke tradicije o praznicima. U našoj maloj porodičnoj egeli su nam sada ostali Bistrica i njene dve ćerke Ema i Dama. Konje su hteli, ne hteli  već zavoleli svi u porodici, jer kada smo u poslu na njivi neko ih mora namirivati i timariti - veli Vladimir Molović.

Rasad duvana za ovogodišnju proizvodnju prispeva, ali hladnije prolećno vreme imalo je uticaja na sporiji razvoj, pa Vladimir očekuje da će biti spreman za iznošenje iz plastenika i rasađivanje na njivama oko 10.maja.

Vladimirov mlađi brat Nemanja je u Novom Sadu u decembru završio studije menaymenta u agrobiznisu. I Nemanja kaže da nema nameru da ide iz Vitojevaca, pa dok još razmatra ideje kako da oplodi diplomu menayera u agrobiznisu, laća se poljoprivrednih poslova u porodičnim gazdinstvima.

- Ako pitate mlade, život je bolji u gradu, ali mene su i za vreme studija uvek vukli na selo poslovi u gazdinstvu, u koje se uključujem po potrebi. Evidentno je da života ima na selu. Ko ima uslove, mislim da je bolje ostati u poljoprivredi i biti svoj gazda, nego za drugog raditi. Nameravam da otpočnem neki svoj biznis. Sada razmišljam u kom pravcu da krenem i hoću sve. Za početak, najrealnije je da započenem nešto sa komercijalom, pa ću videti kako ću se snaći i uklopiti, da agrobiznis razvijam na svoj način. Svako ko ima ideju pokreće svoj biznis, ko hoće da bude svoj gazda. Imam mnogo ideja, pa ćemo videti kako ću i šta ostvariti - planira Nemanja Molović.

Milorad Mitrović